COBISS - Kooperativni online bibliografski sistem i servisi

Uvod

Znanje je pokretačka sila razvoja. Biblioteke su poput kapilara koji u svaku ćeliju društva donose znanje, a njihov zadatak je i evidentiranje rezultata "intelektualne produkcije". One su obično onaj element informacijskog društva s kojim se ljudi najpre susreću, i to u najvećem obimu. Svoju ulogu, međutim, ne mogu preuzeti ako njihovo funkcionisanje nije podržano savremenom informacionom i komunikacionom tehnologijom.

Za informacijsko društvo, koje podržava na znanju zasnovan razvoj, bibliotečko-informacioni sistemi i informacioni sistemi o istraživačkoj delatnosti, predstavljaju izuzetno značajnu infrastrukturu bez koje se ne može zamisliti savremeno školstvo i istraživanje, a takođe ni kulturni, tehnološki i privredni razvoj. Biblioteke ne mogu uspešno da funkcionišu kao usamljena ostrva, već, prateći znanje i kulturu, moraju da se povezuju i na taj način obezbeđuju uslove za dijalog i saradnju kao najbolju osnovu za razvoj svake države i međunarodne zajednice u celini.

 

Razvoj sistema COBISS

Zajednica jugoslovenskih nacionalnih biblioteka nekadašnje Jugoslavije je 1987. godine prihvatila sistem uzajamne katalogizacije kao zajedničku osnovu bibliotečko-informacionog sistema i sistema naučnih i tehnoloških informacija Jugoslavije, a ulogu informacijskog i bibliografskog servisa, ujedno i nosioca razvoja organizacionih rešenja i programske opreme preuzeo je Institut informacijskih znanosti (IZUM) iz Maribora (Slovenija). Do raspada Jugoslavije, 1991. godine, u sistemu je učestvovalo 55 biblioteka iz svih njenih nekadašnjih republika.

IZUM je 1991. godine promovisao sistem COBISS (Kooperativni online bibliografski sistem i servisi) kao nadgradnju sistema uzajamne katalogizacije. Tada se počelo sa korišćenjem istog akronima i za pripadajuću programsku opremu. Biblioteke van Slovenije su potom istupile iz zajedničkog sistema uzajamne katalogizacije, no postepeno su skoro sve obnovile saradnju sa IZUM-om i danas u svojim državama uspostavljaju autonomne bibliotečko-informacione sisteme na platformi COBISS-a.

COBISS predstavlja organizacioni model povezivanja biblioteka u bibliotečko-informacioni sistem sa uzajamnom katalogizacijom, uzajamnom bibliografsko-kataloškom bazom podataka COBIB i lokalnim bazama podataka biblioteka učesnica, bazom podataka o bibliotekama COLIB, normativnom bazom podataka CONOR, a takođe s brojnim drugim funkcijama. Stručne osnove i tehnološke pretpostavke za funkcionisanje sistema su:

  • standardizovana i uzajamna obrada bibliotečke građe te ujednačeno vođenje kataloga i bibliografija,
  • odgovarajuća osposobljenost stručnih radnika za uzajamnu katalogizaciju,
  • računarska i komunikaciona povezanost biblioteka.

COBISS2 i COBISS3 su dve generacije programske opreme COBISS za automatizaciju bibliotečkog poslovanja i pristup različitim bazama podataka na Internet-u. Programska oprema, koju razvija i održava IZUM, podržava različite funkcije biblioteka i bibliotečko-informacijskih servisa s mogućnošću izbora korisničkih interfejsa na više jezika (slovenački, srpski, bosanski, makedonski i engleski). U toku je prevođenje korisničkih interfejsa i priručnika na bugarski i albanski jezik.

COBISS.SI, COBISS.BH, COBISS.MK, COBISS.SR i COBISS.CG su oznake za autonomne bibliotečko-informacione sisteme koji se uspostavljaju u pojedinim državama (Slovenija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Srbija i Crna Gora) sa sopstvenim uzajamnim bazama podataka (COBIB.SI, COBIB.BH, COBIB.MK, COBIB.SR i COBIB.CG). U okviru navedenih sistema, programsku opremu COBISS u automatizaciji svog poslovanja koristi preko 500 biblioteka.

COBISS.Net je naziv mreže koja međusobno povezuje autonomne (nacionalne) bibliotečko-informacione sisteme COBISS različitih država i njihove informacione sisteme o istraživačkoj delatnosti. Programska oprema COBISS tehnički omogućuje preuzimanje zapisa iz bilo koje uzajamne baze podataka COBIB, kataloga OCLC (WorldCat) i iz drugih baza podataka. Sporazum o uspostavljanju mreže COBISS.Net i slobodnom protoku bibliografskih zapisa koji se kreiraju u autonomnim bibliotečko-informacionim sistemima Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Slovenije i Srbije bio je potpisan u Beogradu februara 2003. godine, a novembra 2006. godine sporazum je potpisala i nacionalna biblioteka Bugarske.

 

Organizacioni model sistema COBISS

Bibliotečko-informacioni sistem na platformi COBISS-a zajednički oblikuju bibliotečko-informacijski servis i biblioteke koje učestvuju u sistemu uzajamne katalogizacije.

Bibliotečko-informacijski servis (nacionalni COBISS centar) je institucija čiji su osnovni zadaci:

  • planiranje i usklađivanje aktivnosti u vezi s računarskim povezivanjem biblioteka,
  • obezbeđivanje i održavanje zajedničkih računarskih i komunikacionih kapaciteta za rad sistema i centralnih servisa,
  • obezbeđivanje programske opreme COBISS i korisničke dokumentacije za uzajamnu katalogizaciju, za lokalno bibliotečko poslovanje i za druge servise,
  • upravljanje uzajamnom bazom podataka COBIB,
  • stručna pomoć bibliotekama prilikom nabavke, instaliranja i održavanja računarske opreme,
  • organizovanje obrazovanja i stručna pomoć bibliotekama i drugim korisnicima programske opreme i servisa COBISS,
  • stručna pomoć bibliotekama prilikom konverzije i prenosa podataka iz drugih sistema,
  • utvrđivanje osposobljenosti stručnih bibliotečkih radnika za učešće u uzajamnoj katalogizaciji (u saradnji sa nacionalnom bibliotekom),
  • organizovanje pristupa stranim informacionim servisima i bazama podataka na osnovu konzorcijskih ugovora.

Osnivač bibliotečko-informacijskog servisa može da bude vlada zainteresovane države ili zainteresovane biblioteke.

Biblioteke u okviru bibliotečko-informacionog sistema na platformi COBISS mogu da imaju jedan od sledećih statusa:

  • status nacionalne članice ima nacionalna biblioteka koja aktivno učestvuje u sistemu uzajamne katalogizacije i obavlja posebne zadatke, npr.: katalogizacija nacionalne produkcije, obrazovanje bibliotekara, provera osposobljenosti kreatora zapisa (katalogizatora), praćenje kvaliteta obrade građe itd,
  • punopravne članice su biblioteke koje aktivno učestvuju u sistemu uzajamne katalogizacije i koje mogu da upisuju zapise u uzajamnu bazu podataka na osnovu prethodne verifikacije osposobljenosti njihovih katalogizatora. Dok katalogizatori ne poseduju odgovarajuću licencu, ne mogu da upisuju zapise u uzajamnu bazu podataka, međutim, zapise iz te baze mogu da preuzimaju i da ih pohranjuju u svoje lokalne baze podataka.

U cilju razmatranja pitanja razvoja i funkcionisanja nacionalnih bibliotečko-informacionih sistema na platformi COBISS po pravilu se formiraju Saveti članica COBISS-a koje čine predstavnici različitih grupa biblioteka (nacionalna, opšte, visokoškolske, specijalne, školske), po kriterijumu ukupno unetih zapisa u uzajamnu bazu podataka COBIB.

Na osnovu potpisanog ugovora, biblioteke nacionalnom bibliotečko-informacijskom servisu plaćaju za njegove osnovne usluge godišnju članarinu, ako to nije drugačije uređeno. U Sloveniji delatnost bibliotečko-informacijskog servisa u sistemu COBISS.SI skoro u celini finansira Agencija za istraživačku delatnost Republike Slovenije.

IZUM razvija i održava standarde i programsku opremu COBISS, a za potrebe slovenačkih biblioteka i krajnjih korisnika takođe obavlja zadatke nacionalnog bibliotečko-informacijskog servisa.

IZUM sarađuje s bibliotečko-informacijskim servisima i bibliotekama van Slovenije na osnovu krovnih ugovora o korišćenju programske opreme COBISS za automatizaciju bibliotečkih funkcija, takođe i na osnovu međudržavnih sporazuma o naučnoj i tehnološkoj saradnji.

Po pravilu, jednom godišnje IZUM organizuje međunarodnu konferenciju COBISS, s ciljem da predstavi dostignuća, probleme i razvojne planove. Na konferenciji redovno učestvuju priznati strani stručnjaci koji u svojim izlaganjima predstavljaju najznačajnije savremene trendove u bibliotečkoj i informacijskoj delatnosti, te pri tom vrednuju implementirana i predviđena rešenja u sistemu COBISS.

 

Tehnološka platforma sistema COBISS

Arhitekturu sistema COBISS IZUM je postavio 1987. godine kada je izabrana i tehnološka platforma (računarski sistemi VAX/VMS u mreži DECNET s terminalskim pristupom i programskim jezicima COBOL, Basic i Macro). Potom je usledilo uvođenje novih tehnologija (Internet, serveri HP AlphaServer i HP Itanium, OpenVMS, TCP/IP, C Visual Basic, Delphi ...), te razvoj različitih proizvoda i servisa. Na navedenoj tehnološkoj platformi funkcioniše druga generacija aplikativne programske opreme (COBISS2), koja uključuje segmente COBISS2/Katalogizacija, COBISS2/Ispisi, COBISS2/Pozajmica i COBISS/OPAC.

Pojedina biblioteka može imati svoju bazu podataka (katalog) na sopstvenom serveru (HP AlphaServer ili HP Itanium), na serveru jedne od većih biblioteka ili na serveru u organizaciji koja obavlja funkciju bibliotečko-informacijskog servisa.

U slučaju uzajamne katalogizacije i lokalnih aplikacija COBISS2, za pristup serveru koriste se PC-i sa operacionim sistemom Windows ili (sa izuzecima još i danas) VT-terminali. Programska oprema COBISS podržava izabrane tipove štampača.

Korišćenjem Web čitača (browser) može se pristupiti svim bazama podataka u sistemu COBISS, i to preko servera za COBISS/OPAC u organizaciji koja obavlja funkciju bibliotečko-informacijskog servisa.

Godine 1997. započet je razvoj treće generacije aplikativne programske opreme (COBISS3) na novoj tehnološkoj platformi (programski jezik Java na operacionom sistemu Windows, Linux, Solaris ili HP-UX, baza podataka ObjectStore). S obzirom na to da je iskustvo pokazalo da razvoj sistema za upravljanje bazama podataka ObjectStore nije ispunio očekivanja, u toku je prelazak na bazu podataka ORACLE. Arhitektonske karakteristike programske opreme COBISS3 jesu:

  • grafički korisnički interfejsi,
  • odvajanje podataka o stanju fonda od bibliografskog zapisa, samim tim odvajanje segmenta COBISS2/Katalogizacija od lokalnih aplikacija praćenja nabavke bibliotečke građe i kontrole pristizanja serijskih publikacija,
  • prenošenje ovlašćenja za upravljanje lokalnim aplikacijama na odgovorne radnike u bibliotekama,
  • unos podataka i pretraživanje i u drugim pismima (ćirilica, grčko pismo, arapsko pismo ...),
  • povećanje fleksibilnosti programske opreme sa aspekta mogućnosti implementacije van Slovenije,
  • ispisi u standardnim formatima (SGML/HTML),
  • uvažavanje objektnog pristupa,
  • troslojna koncepcija (korisnički interfejs, poslovna logika i baza podataka),
  • što manja zavisnost od mašinske opreme i operacionih sistema,
  • implementacija tehnologija za aplikacije Internet/intranet,
  • implementacija standarda UNICODE (ISO 10646).

S obzirom na to da su na platformi COBISS2 postupci uzajamne katalogizacije, pozajmice i OPAC-a automatizovani na zadovoljavajući način (s tim da katalogizacija i pozajmica nemaju grafički interfejs), na novoj tehnološkoj platformi COBISS3 najpre su razvijeni segmenti koji još nisu bili automatizovani. Obnova ostalih programskih segmenata je u toku (COBISS3/Katalogizacija, COBISS/OPAC).

Za korišćenje programske opreme COBISS3 potrebni su serveri koji su uključeni u Internet sa priključkom brzine najmanje 10 Mb/s, a isti server može da koristi više biblioteka. Za radna mesta u bibliotekama, koje koriste programsku opremu COBISS3, potrebna je sledeća mašinska oprema: PC s procesorom od najmanje 400 MHz, dodatna 128 MB RAM-a za potrebe COBISS3 i povezivanje na mrežu s brzinom od barem 256 kb/s.

 

Uzajamna katalogizacija

Online uzajamna katalogizacija zasnovana je na kooperativnom prikupljanju i distribuiranoj obradi podataka, što omogućuje racionalnu podelu rada i uštedu pri zahtevnom postupku obrade bibliotečke građe. Svaku jedinicu dovoljno je samo jednom obraditi, posle čega je zapis preko uzajamne (kooperativne) baze podataka COBIB online dostupan svim učesnicima u sistemu.

Za uzajamnu katalogizaciju karakteristična je tesna povezanost lokalnih baza podataka/kataloga pojedinačnih biblioteka sa uzajamnom bazom podataka/uzajamnim katalogom.

Baze podataka sadrže bibliografske zapise za različitu vrstu građe (monografske publikacije, serijske publikacije, integrisani izvori, članci i drugi sastavni delovi), za potrebe vođenja personalnih bibliografija autora i zapise za izvedena dela.

Za vođenje bibliografije istraživača u sistemu COBISS propisana je jedinstvena tipologija dokumenata/dela na osnovu koje se bibliografske jedinice klasifikuju. Za svaku bibliografsku jedinicu odredi se tip (originalni naučni članak, pregledni naučni članak, stručni članak, naučna ili stručna monografija, naučno ili stručno izlaganje na konferenciji itd.) koji mora odgovarati važećoj definiciji.

Uzajamna baza podataka COBIB i sve lokalne baze podataka biblioteka učesnica, imaju istu strukturu bibliografskih zapisa i zbirnih podataka o fondu. Osim tih podataka, lokalne baze podataka sadrže i jednoznačno strukturirane detaljne podatke o fondu, značajne za lokalne funkcije biblioteka i prikaz u sistemu COBISS/OPAC.

Za razmenu podataka u sistemu COBISS koriste se format COMARC/B za bibliografske podatke i format COMARC/A za normativne podatke, koji su zasnovani na formatu UNIMARC, potom format COMARC/H za podatke o stanju fonda, koji je razvio IZUM. Za međunarodnu razmenu bibliografskih podataka koristi se format UNIMARC. Prilikom implementacije klijenta Z39.50 ugrađena je konverzija iz formata MARC 21 u format COMARC, a prilikom implementacije servera Z39.50 konverzija iz formata COMARC u format MARC 21.

U procesu online uzajamne katalogizacije, unos podataka odvija se preko lokalnih računarskih sistema (servera). Tako na lokalnim sistemima nastaju i održavaju se lokalne baze podataka biblioteka, a "istovremeno" se na serveru bibliotečko-informacijskog servisa formira uzajamna baza podataka COBIB. Pri tom se izvodi online indeksiranje oko 100 indeksa za pretraživanje za bibliografske podatke, normativne podatke i podatke o fondu.

Katalogizator, koji želi da doda zapis u lokalnu bazu podataka, najpre proveri da li je bibliografski zapis već u uzajamnoj bazi podataka COBIB. Ako jeste, prenosi ga u svoju lokalnu bazu podataka i dodaje detaljne podatke o fondu. Ako zapisa nema u uzajamnoj bazi podataka, katalogizator ga kreira u lokalnoj bazi podataka, posle čega se taj zapis programski prenosi i u uzajamnu bazu podataka.

Kvalitet, ujednačenost i konzistentnost lokalnih baza podataka i uzajamne baze podataka COBIB obezbeđuju se na različite načine: normativnom kontrolom ličnih imena autora, kontrolom dupliranih zapisa, programskim kontrolama za formate COMARC, redakcijom zapisa, globalnim šifrarnicima za sve standardizovane podatke (npr. države, jezici, UDK), lokalnim šifrarnicima za sve podatke koji su ujednačeni unutar biblioteke (npr. lokacije, interne oznake), automatskim numeratorima (npr. inventarski brojevi, brojevi u signaturi), kontrolom jednoznačne identifikacije serijskih publikacija itd; međutim, to se posebno postiže sistematičnim obrazovanjem kreatora zapisa koji za to moraju da dobiju odgovarajuću licencu.

Ako bibliotečko-informacijski servis ima potpisan odgovarajući ugovor sa ISSN centrom u Parizu, prilikom kreiranja zapisa za serijske publikacije kao normativna baza koristi se međunarodna baza podataka ISSN iz koje se relevantni podaci prenose u COBIB i u lokalne baze podataka. Takođe je moguće preuzimanje bibliografskih zapisa iz WorldCat-a preko OCLC servera Z39.50, premda i u tom slučaju bibliotečko-informacijski servis mora da ima potpisan odgovarajući ugovor sa OCLC-em.

Moguće su još i retrospektivne konverzije iz mašinski čitljivih zapisa koje je biblioteka uradila pre uključivanja u COBISS, u slučaju da ti zapisi ispunjavaju minimalne kriterijume kvaliteta i kompatibilnosti s formatom COMARC. Konverzije se po pravilu izvode samo u lokalne baze podataka.

Velika pažnja posvećena je ujednačavanju unosa i prikazu lokalnih podataka koji su namenjeni krajnjim korisnicima. Ujednačenost je u velikoj meri obezbeđena formatom COMARC/H za podatke o fondu. Osim toga, pre uključivanja pojedine biblioteke u pravo okruženje uzajamne katalogizacije, bibliotečko-informacijski servis se sa svakom bibliotekom ponaosob dogovara o načinu unosa lokalnih podataka. Način unosa podataka prilagođava se što prijatnijem predstavljanju za krajnje korisnike, a istovremeno se uzimaju u obzir specifičnosti organizacije rada u pojedinoj biblioteci.

 

COBISS/OPAC

COBISS/OPAC je mrežna aplikacija koja bibliotekarima i krajnjim korisnicima omogućuje online pristup:

  • bibliografsko-kataloškim bazama podataka u sistemu COBISS (COBIB i lokalne baze podataka biblioteka),
  • drugim bazama podataka COBISS (COLIB, CORES, CONOR, ELINKS, SGC),
  • specijalizovanim bazama podataka (domaćih ili stranih proizvođača), na serveru bibliotečko-informacijskog servisa,
  • bazama podataka na udaljenim serverima Z39.50.

Pristupi stranim bazama podataka, po pravilu se uređuju konzorcijskim ugovorima između bibliotečko-informacijskog servisa i ponuđača baza podataka, dok su neke baze takođe dostupne bez ograničenja. Tako su, npr., u sistemu COBISS.SI, na osnovu konzorcijskih ugovora, korisnicima dostupne:

  • baze podataka informacijskog servisa OCLC FirstSearch (WorldCat, ArticleFirst, ProceedingsFirst i neke druge),
  • baze podataka SwetScan s registrima sadržaja naučnih i stručnih časopisa,
  • baze podataka impakt faktora - Journal Citation Reports (JCR SE, JCR SSE),
  • normativna baza podataka imena Kongresne biblioteke (LC NAMES).

Od tri korisnička interfejsa programske opreme COBISS/OPAC (telnet, Windows i Web), nadalje razvijamo samo Web interfejs za više jezičkih područja: domaći jezik (slovenački, makedonski, srpski ili bosanski) i engleski jezik.

Postupci pretraživanja prilagođeni su različitim stepenima znanja korisnika (osnovni, izborni i komandni način pretraživanja).

Kod bibliografsko-kataloških baza podataka u sistemu COBISS, osnovni način pretraživanja omogućuje pretraživanje po pet unapred određenih polja za pretraživanje (autor, naslov, godina izdavanja, ključne reči, izdavač). U izbornom načinu možemo da pretražujemo po 50 polja za pretraživanje - dodatnim indeksima. U komandnom načinu pretražujemo komandom Select koja omogućuje korišćenje Bulovih (AND, OR, NOT) i kontekstnih operatora (WITH, NEAR, SUBFIELD). Moguć je ispis spiska pojmova koji se pojavljuju u bazi podataka, skraćivanje pojmova za pretraživanje (reči i fraza), ograničavanje pretraživanja po jeziku i vrsti građe (sve vrste građe, monografske publikacije, serijske publikacije, članci, sve vrste građe i izvedeni radovi ...), uređivanje rezultata pretraživanja itd. Na raspolaganju je pet različitih formata za ispis bibliografskih podataka (skraćeni, korisnički, korisnički puni, listić, COMARC), dva formata za zbirne podatke o fondu (skraćeni i puni) i jedan format za detaljne podatke o fondu.

Kod drugih baza podataka pretraživanje je prilagođeno njihovim karakteristikama, premda se izvodi preko istog korisničkog interfejsa.

Krajnji korisnici i biblioteke mogu da kopiraju zapise iz baze podataka COBIB za ličnu upotrebu u skladu sa naslovima korišćenja ili za upotrebu u lokalnim bibliotečkim aplikacijama u skladu sa odredbama posebnih ugovora.

Ako biblioteka ima automatizovanu pozajmicu građe s programskom opremom COBISS, COBISS/OPAC obezbeđuje online informaciju o dostupnosti pojedinog primerka (da li je građa slobodna ili pozajmljena, rok vraćanja). Korisnici takođe mogu da pogledaju koju su građu pozajmili, mogu da produže rok za pozajmicu, rezervišu građu, naruče građu u okviru međubibliotečke pozajmice, pogledaju trenutno stanje duga i potraživanja te naruče usluge elektronskog obaveštavanja.

Bibliografskim bazama podataka COBISS može se pristupiti i preko servera Z39.50.

U dogovoru sa servisom Google, pristup bibliografskim zapisima u uzajamnoj bazi podataka COBIB moguć je i preko servisa Google Scholar. U tom slučaju, kod pogodaka u Google Scholar automatski se ispisuje link na pripadajuće zapise u bazi podataka COBIB.

 

Lokalne aplikacije

COBISS3 (treća generacija)

Programski segment COBISS3/Nabavka uključuje sve postupke za nabavku građe (monografske publikacije) i za vođenje stanja finansijskih sredstava u fondovima:

  • izbor za naručivanje građe (unos i obrada predloga);
  • kupovina građe koja obuhvata naručivanje građe (obična narudžbina, prednarudžbina, narudžbina sa oglednom dobavnicom, narudžbina "po ključu"), otkazivanje narudžbine, pretplaćanje i prijem naručene građe te plaćanje primljene građe (prijem računa i praćenje stanja u fondovima);
  • reklamiranje neprispele građe, primljene građe i primljenog računa;
  • naručivanje, prijem i slanje građe u zamenu, prijem i slanje obaveznih primeraka, prijem poklona i evidentiranje drugih načina dobivanja građe;
  • održavanje podataka o partnerima i fondovima te podešavanje numeratora;
  • slanje narudžbina dobavljačima prema standardu EDIFACT;
  • slanje spiskova obaveznog primerka u XML obliku i priprema spiskova prilikom prijema.

Programski segment COBISS3/Serijske publikacije uključuje postupke za nabavku serijskih publikacija i za vođenje stanja finansijskih sredstava u fondovima:

  • izbor za naručivanje građe;
  • kupovina publikacija koja obuhvata naručivanje publikacija (trajna i godišnja narudžbina), otkazivanje narudžbine, pretplaćanje i plaćanje publikacija te praćenje stanja u fondovima;
  • kreiranje modela izlaženja;
  • kontrola dotoka građe pomoću modela izlaženja sa mogućnošću centralnog evidentiranja ili evidentiranja po odeljenjima;
  • reklamiranje sveski koje nedostaju i primljenog računa;
  • prijem publikacija iz zamene, obaveznih primeraka i poklona te drugih načina prijema;
  • održavanje podataka o partnerima i fondovima te podešavanje numeratora.

Programski segment COBISS3/Fond omogućava celovito upravljanje podacima o fondu:

  • preuzimanje bibliografskih zapisa iz uzajamne u lokalnu bazu podataka;
  • dopunjavanje polja 610az, 675bs i 992bx;
  • dopunjavanje lokalnih šifrarnika;
  • kreiranje i uređivanje podataka o fondu neposredno u segmentu COBISS3/Fond ili programski iz segmenata COBISS3/Nabavka i COBISS3/Serijske publikacije;
  • potpuna veza sa segmentom COBISS2/Katalogizacija;
  • postupci za dodelu inventarskih brojeva i kopiranje podataka o fondu;
  • podešavanje numeratora za inventarski broj, tekući broj u signaturi i broj za pozajmicu te mogućnost oblikovanja kriterijuma za automatski izbor numeratora;
  • odvojeni postupci sa posebnim privilegijama za manje menjanje podataka o fondu (statusi, stepeni dostupnosti … );
  • ispisivanje nalepnica za građu za vreme uređivanja podataka o fondu neposredno na štampač ili preko ispisnih redova;
  • prenos podataka o fondu između bibliografskih zapisa;
  • pretraživanje i rad s pojedinim podacima o fondu bez bibliografskog zapisa;
  • podrška izvođenju postupka inventara.

Programski segment COBISS3/Pozajmica omogućava osnovne funkcionalnosti pozajmice:

  • upis, pretraživanje, promena podataka ili broja članske karte,
  • pozajmica građe kući, vraćanje građe, produženje roka pozajmice i promena datuma isteka,
  • pretraživanje građe, uvid u stanje građe i upis napomene o građi,
  • postavljanje parametara pozajmice (vremenski parametri, kalendar, način pozajmice i drugi parametri),
  • ispisi i statistike za pozajmicu,
  • potpuna veza sa segmentom COBISS2/Fond,
  • elektronsko obaveštavanje članova o skorašnjem isteku roka pozajmice,
  • podrška stalnim rezervacijama serijskih publikacija.

Programski segment COBISS3/Međubibliotečka pozajmica uključuje sve postupke u slučaju kada se biblioteka pojavljuje u ulozi naručioca građe iz drugih biblioteka, a takođe i postupke kada se biblioteka pojavljuje u ulozi dobavljača građe iz svog fonda. Bibliotekama omogućava:

  • naručivanje i otkazivanje narudžbenica, ponovno naručivanje, promena dobavljača,
  • obrada narudžbina iz COBISS/OPAC-a,
  • prijem građe, reklamiranje,
  • dobavljanje građe naručiocu,
  • vraćanje građe,
  • pripremu različitih obaveštenja,
  • pripremu računa i ispis knjige izdatih računa,
  • elektronsko obaveštavanje korisnika o dospeloj građi, nerealizovanoj dostavi i isteku roka pozajmice.

Programski segment COBISS3/Ispisi, koji predstavlja suštinski kvalitativni skok, uključuje sve tipične funkcionalnosti generatora ispisa. Biblioteke mogu da koriste tipske ispise koje oblikuje IZUM, a ubuduće će te ispise moći da prilagođavaju svojim potrebama. Prilikom razvoja programske opreme COBISS2, izuzetno veliki broj sati utrošen je upravo za rešavanje specifičnih potreba za ispisima u pojedinim bibliotekama.

COBISS3/Upravljanje aplikacijama je segment koji omogućuje samostalno upravljanje sopstvenim lokalnim aplikacijama:

  • održavanje podataka o domaćoj biblioteci i partnerima,
  • održavanje podataka o zaposlenima i njihovim korisničkim imenima i šiframa,
  • definisanje grupa korisnika programske opreme,
  • veza sa centralnim registrom korisnika.

COBISS2 (druga generacija)

Programski segment COBISS2/Pozajmica omogućuje:

  • upisivanje i održavanje podataka o članovima biblioteke (sa unosom brojeva upisa ili sa upotrebom šipkastog koda),
  • pozajmicu i vraćanje svih vrsta građe, produžavanje roka vraćanja, rezervacije, naručivanje i evidentiranje izgubljenih primeraka građe (sa unosom inventarskih brojeva, odnosno brojeva za pozajmicu ili sa upotrebom šipkastog koda),
  • pregledanje lokalnih kataloga s bibliografskim podacima i detaljnim podacima o fondu,
  • uvid u stanje građe (da li je građa slobodna ili pozajmljena, podaci o članu koji je građu pozajmio, rok vraćanja itd.),
  • izrada opomena,
  • sistem finansijskog poslovanja s mogućnošću ručnog ili automatskog evidentiranja potraživanja (poravnavanje potraživanja može da bude delimično ili u celini, gotovinsko ili negotovinsko); ispis različitih potvrda za članove itd,
  • automatizaciju funkcija bibliobusa, knjigomata i telefonskog odzivnika.

Programski segment COBISS2/Ispisi podržava izradu različitih ispisa iz lokalnih baza podataka biblioteka, a u nekim slučajevima i iz uzajamne baze COBIB. Veći broj ispisa je standardizovan i priređen za pojedinu vrstu građe, dok su neki takođe prilagođeni potrebama pojedinih biblioteka. Neki ispisi, npr. kataloški listići i bibliografije, uključuju i ćirilicu. Programski segment omogućuje:

  • izradu različitih kataloških listića za AIK, katalog naslova, UDK i predmetni katalog;
  • pripremu personalnih bibliografija i bibliografija institucija, takođe nacionalne bibliografije, različitih spiskova novih publikacija itd. (ispis bibliografskih jedinica moguć je u tri oblika: ISBD, ISO 690, IEEE, sa apstraktom ili bez njega, u jednoj ili dve kolone, s registrima: naslova, imena, predmetnih odrednica ili UDK brojeva; moguć je i prenos bibliografija u formatima COBISS, HTML, LaTeX ili XML);
  • ispis inventarskih knjiga za pojedinu vrstu građe; uključen je i modul za inventarisanje koji omogućuje automatizovano praćenje stanja, te nedostatka ili viška građe;
  • ispis nalepnica sa šipkastim kodom za članove biblioteke i za građu;
  • ispis spiska otpisane građe ili spiskova građe sa određenim statusom;
  • ispis različitih spiskova kontrolisanih i nekontrolisanih predmetnih odrednica;
  • izradu različitih ispisa za potrebe koordinacije nabavke stranih serijskih publikacija; te ispise u Sloveniji koriste biblioteke i nadležna ministarstva koja sufinansiraju nabavku literature i baza podataka;
  • izradu statističkih pregleda prirasta građe, pozajmice građe, posete članova, svih transakcija pozajmice itd; moguća je priprema statistike za veći broj polja/potpolja formata COMARC/B i COMARC/H (odeljenje, namena, jezik, UDK, vrsta građe, kategorija članova, kreator zapisa, način nabavke, za dan, mesec, godinu itd.); kod nekih vrsta ispisa, bibliotekari, preko parametarskih datoteka, sami mogu da definišu sadržaj i oblik ispisa;
  • izradu spiskova dobavljača, narudžbina, reklamacija i računa za pojedinu vrstu građe (u okviru funkcija nabavke).

 

Druge aplikacije

E-CRIS je web aplikacija koja omogućuje uspostavljanje nacionalnog informacionog sistema o istraživačkoj delatnosti sa bazama podataka o istraživačima, istraživačkim organizacijama i projektima. Struktura podataka usklađena je sa preporukama CERIF-a (Common European Research Information Format). Navedena aplikacija rezultat je iskustva IZUM-a u razvoju informacionog sistema o istraživačkoj delatnosti u Sloveniji – SICRIS.

Bibliografije istraživača jeste Web aplikacija koja omogućuje izradu personalnih bibliografija istraživača, ako bibliografski zapisi u bazi podataka COBIB, pored uobičajenih bibliografskih podataka, sadrže i jednoznačnu identifikaciju autora (šifra istraživača) i oznaku za tip bibliografske jedinice po važećoj tipologiji dokumenata/dela za vođenje bibliografija u sistemu COBISS. Izborom ulaznih parametara moguće je oblikovanje različitih ispisa. Neke funkcije te aplikacije u Sloveniji su integrisane u informacioni sistem o istraživačkoj delatnosti SICRIS i koriste se prilikom vrednovanja bibliografskih pokazatelja istraživačke uspešnosti istraživača.

Bibliografije priloga u serijskim publikacijama jeste Web aplikacija koja omogućuje ispis bibliografskih jedinica razvrstanih po važećoj tipologiji dokumenata/dela za vođenje bibliografija u sistemu COBISS.

Najčitanije knjige jeste Web aplikacija koja omogućuje izradu spiskova najčešće pozajmljivane građe u određenom periodu (na osnovu podataka o pozajmici u bibliotekama koje imaju automatizovanu pozajmicu).

Bibliotečka nadoknada jeste Web aplikacija koja omogućuje izradu spiskova – statistike pozajmice bibliotečke građe po autorima koji su kandidati za novčanu bibliotečku nadoknadu, na osnovu broja pozajmica njihovih dela u bibliotekama (u skladu s kriterijumima koje određuje nadležni državni organ). U sistemu COBISS.SI važi Pravilnik o realizaciji bibliotečke nadoknade koji je usvojilo Ministarstvo za kulturu (spiskovi se rade na osnovu bibliografskih zapisa iz baze podataka COBIB.SI, normativnih zapisa za imena autora iz baze podataka CONOR.SI i arhivskih podataka o pozajmicama u opštim bibliotekama u određenom periodu).

 

Pomoć korisnicima i obrazovanje

O održavanju operativnosti većeg broja računarskih sistema (servera), na kojima se odvijaju lokalne aplikacije slovenačkih biblioteka, stara se IZUM koji bibliotekama obezbeđuje pomoć i prilikom izgradnje lokalnih mreža i nabavke računarske i komunikacione opreme. Oprema većeg značaja nabavlja se centralizovano prema projektima koje finansiraju ministarstva nadležna za biblioteke. Bibliotečko-informacijskim servisima u drugim državama preporučujemo da svojim bibliotekama obezbeđuju sličnu stručnu pomoć.

Kada biblioteka potpiše ugovor o uključivanju u nacionalni bibliotečko-informacioni sistem (punopravno članstvo), ona se odmah uključuje u program obrazovanja za rad u COBISS-u. Kurseve, koji su vezani za upotrebu formata COMARC/B, COMARC/A i COMARC/H, te upotrebu programske opreme, izvode IZUM ili drugi nacionalni bibliotečko-informacijski servisi, ako su za izvođenje pojedinih kurseva stekli potrebnu licencu. Kurseve, koji su vezani za upotrebu kataloških pravila i drugih bibliotekarskih standarda, izvodi nadležna nacionalna biblioteka.

U vreme dok traje osposobljavanje, biblioteka može da u svoju lokalnu bazu podataka kopira bibliografske zapise iz uzajamne baze podataka COBIB, i da tim zapisima za lokalne potrebe dodaje podatke o stanju fonda. Istovremeno biblioteka radi u testnoj sredini u kojoj katalogizator kreira bibliografske zapise koje potom verifikuju nacionalni bibliotečko-informacijski servis i nacionalna biblioteka. Na osnovu pozitivne ocene, katalogizator dobija dozvolu (licencu) za kreiranje i unos zapisa u COBIB. Dozvolu za uzajamnu katalogizaciju, po pravilu izdaje bibliotečko-informacijski servis u saglasnosti s nacionalnom bibliotekom.

Priručnici za korišćenje programske opreme COBISS i njihove dopune ažurno se prevode na engleski i srpski ili bosanski jezik.

Korisnicima programske opreme COBISS u Sloveniji i bibliotečko-informacijskim servisima u mreži COBISS.Net, IZUM obezbeđuje pomoć telefonom od ponedeljka do petka od 7.30 do 21.00 i subotama od 7.30 do 13.00 na telefonskom broju +386 (0)2 25 20 333.

Za pomoć elektronskom poštom, na raspolaganju su adrese:

Bibliotekama van Slovenije stručnu pomoć obezbeđuju njihovi nacionalni bibliotečko-informacijski servisi.

 

Zaštita prava institucija učesnica

Prava institucija učesnica uređuju se međunarodnim konvencijama i direktivama Evropske unije, zakonom o autorskim i srodnim pravima (copyright), zakonom o industrijskoj svojini, zakonom o zaštiti konkurencije, te međusobnim ugovorima.

U skladu s tim, nacionalni bibliotečko-informacijski servis ima autorsko pravo na uzajamnu bazu podataka COBIB u celini, u vidu zbirke podataka, ujedno pak nije vlasnik autorskog prava za bilo koji pojedinačni zapis u toj bazi podataka. Činjenica da je pojedinačni zapis, urađen kod određenog učesnika sistema online uzajamne katalogizacije, trajno je evidentirana u uzajamnoj bazi podataka COBIB.

Učesnici, odnosno korisnici pojedinog sistema COBISS, bez prethodne saglasnosti nacionalnog bibliotečko-informacijskog servisa, ne smeju da prenose mašinski čitljive zapise iz sistema COBISS u druge baze podataka i sisteme za automatizaciju lokalnih funkcija biblioteke, ili da ih namene prodaji. Sa zapisima koje su sami kreirali raspolažu bez ograničenja samo za one namene koje ne ugrožavaju integritet i koncepciju razvoja pojedinog sistema COBISS. Zapisi, preuzeti iz COBIB-a i preneti u druge baze podataka i sisteme, pored oznake kreatora, moraju da imaju i oznaku COBISS, što označava da potiču iz uzajamne baze podataka COBIB.

Prilikom korišćenja drugih baza podataka, čiju ponudu, na osnovu posebnih ugovora s njihovim proizvođačima, organizuje nacionalni bibliotečko-informacijski servis, važe ograničenja koja proističu iz spomenutih ugovora.

Vlasnik autorskog prava za programsku opremu COBISS i pripadajuće priručnike je IZUM.

COBISS, COMARC, COBIB i COLIB su zaštićeni znaci IZUM-a.

Svaki bibliotečko-informacijski servis mora se starati i o zaštiti informacijske privatnosti pojedinaca u sistemu COBISS, tako što će sprečavati nezakonito i neovlašćeno korišćenje ličnih podataka.


© IZUM, jun 2008.

IZUM
Institut informacijskih znanosti
(Institute of Information Science)
2000 Maribor, Prešernova 17, Slovenija

www.izum.si

 

© IZUM 2002-2010
cobisservis@izum.si