1 Uvod

Nova generacija programske opreme COBISS Cat je internet aplikacija. Budući da radi u internet pregledačima, korisnici mogu da je koriste i na mobilnim uređajima.

1.1 Prijava u aplikaciju COBISS Cat

U aplikaciju se prijavljujemo na adresi https://cat.cobiss.net/cat/. U prozor za prijavu u COBISS Cat upišemo akronim biblioteke, korisničko ime i lozinku koje koristimo za rad u COBISS3/Katalogizaciji.

U COBISS Cat korisnicima su dodeljene iste privilegije koje su imali za rad i u COBISS3/Katalogizaciji.

Nakon prijave akronim biblioteke ispisuje se na jezičku internet pregledača pored naziva Katalogizacija.

2 Sistem uzajamne katalogizacije

Online uzajamna katalogizacija zasnovana je na kooperativnom prikupljanju i obradi podataka, što omogućava racionalnu podelu rada i uštedu u zahtevnom postupku obrade bibliotečke građe. Za svaku jedinicu dovoljna je samo jedna obrada, nakon čega je zapis preko uzajamne baze podataka COBIB dostupan online svim učesnicima u sistemu.

Za uzajamnu katalogizaciju COBISS karakteristična je uska povezanost COBIB-a sa lokalnim bazama podataka pojedinih biblioteka.

Baze podataka sadrže bibliografske zapise za različite vrste bibliografskih izvora (monografske publikacije, serijske publikacije, integrativni izvori, članci i drugi sastavni delovi, neknjižna građa, antikvarna građa), za potrebe vođenja personalnih bibliografija autora, ali i za zapise za izvedena dela.

Za vođenje bibliografija istraživača u COBISS sistemu propisana je jedinstvena tipologija dokumenata/dela na osnovu koje se bibliografske jedinice klasifikuju. Svakoj bibliografskoj jedinici određuje se tip (izvorni naučni članak, pregledni naučni članak, stručni članak, naučna ili stručna monografija, naučno ili stručno izlaganje na konferenciji itd) koji mora da odgovara važećoj definiciji.

COBIB i sve lokalne baze podataka biblioteka učesnica imaju istu strukturu bibliografskih zapisa i zbirnih podataka o fondu. Pored ovih podataka, lokalne baze podataka sadrže i jedinstveno strukturisane detaljne podatke o fondu koji su značajni za lokalne funkcije biblioteka i prikazivanje u sistemu COBISS Plus.

Za razmenu podataka u COBISS sistemu koriste se format COMARC/B za bibliografske podatke i format COMARC/A za normativne podatke koji su zasnovani na formatu UNIMARC, kao i format COMARC/H za podatke o fondu koji je razvio IZUM. Za međunarodnu razmenu bibliografskih podataka koriste se formati MARC 21 i UNIMARC. Prilikom implementacije klijenata Z39.50 i SRW/SRU ugrađena je konverzija iz formata MARC 21 u format COMARC, a prilikom implementacije servera Z39.50 i SRW/SRU konverzija iz formata COMARC u format MARC 21.

Tokom procesa uzajamne katalogizacije podaci se unose u COBIB, a istovremeno se podaci upisuju i u lokalne baze podataka. Pritom se izvodi online indeksiranje sa oko 200 indeksa za pretraživanje za bibliografske podatke, normativne podatke i podatke o fondu.

Katalogizator koji želi da doda zapis u lokalnu bazu podataka prvo proverava da li je bibliografski zapis već u COBIB-u. Ako jeste, prenosi ga u svoju lokalnu bazu podataka i dodaje detaljne podatke o fondu. Ako zapis ne postoji u COBIB-u, kreiraće ga nakon čega se zapis upisuje u COBIB i u lokalnu bazu podataka.

U postupku kreiranja zapisa možemo da proverimo da li zapis već postoji u nekoj od uzajamnih baza podataka u okviru mreže COBISS.net i da ga odatle preuzmemo.

Ako je bibliotečki informacijski servis sklopio odgovarajući ugovor sa ISSN centrom u Parizu, prilikom kreiranja zapisa za serijske publikacije koristi se međunarodna baza podataka ISSN koja važi za najkompletniji i najautoritativniji izvor za identifikaciju serijskih publikacija. Iz nje se relevantni podaci prenose u COBIB i u lokalne baze podataka. Bibliografski zapisi se mogu preuzeti i iz WorldCat-a preko OCLC-ovog servera Z39.50 istovremeno i u COBIB i u lokalnu bazu podataka, međutim, i u ovom slučaju bibliotečki informacioni servis mora sa OCLC-em da sklopi odgovarajući ugovor. Zapisi se mogu preuzimati i iz kataloga Kongresne biblioteke (LC), Nacionalne biblioteke Nemačke (DNB) i biblioteka Univerziteta u Oksfordu (OXF).

Izvodljive su i retrospektivne konverzije iz mašinski čitljivih zapisa koje je biblioteka izradila pre uključivanja u COBISS sistem, ako ispunjavaju minimalne kriterijume kvaliteta i kompatibilnosti s COMARC formatom. Konverzije se, po pravilu, izvode samo u lokalnim bazama podataka.

Kvalitet, ujednačenost i konzistentnost lokalnih baza podataka i COBIB-a obezbeđuju se na različite načine: normativnom kontrolom, kontrolom dupliranih zapisa, programskim kontrolama za COMARC formate, redakcijom zapisa, globalnim šifrarnicima za sve standardizovane podatke (npr. države, jezici, UDK), lokalnim šifrarnicima za sve podatke koji su jedinstveni u okviru biblioteke, automatskim numeratorima, kontrolom jedinstvene identifikacije serijskih publikacija itd, a prevashodno sistematičnim obrazovanjem kreatora zapisa koji za taj posao moraju da dobiju dozvolu.

2.1 Baze podataka

U sistem uzajamne katalogizacije uključene su:

• bibliografske baze podataka
• normativne baze podataka
• arhivske baze podataka

Svi COBISS sistemi imaju uzajamnu bibliografsku bazu podataka COBIB, lokalne baze podataka i bazu podataka CORES.

2.1.1 Bibliografske baze podataka

COBIB je uzajamna bibliografska baza podataka koja sadrži bibliografske podatke i zbirne podatke o fondu dodate iz svih lokalnih baza podataka.

Lokalne baze podataka su baze podataka pojedinačnih biblioteka. Svaka lokalna baza podataka sama za sebe predstavlja celinu (tj. katalog pojedinačne biblioteke), a u odnosu na bazu COBIB čini njen deo.

Podaci o bibliografskim izvorima unose se u COBIB, a u isto vreme zapis se upisuje i u lokalnu bazu podataka. Za isti bibliografski izvor u lokalnoj bazi podataka i COBIB-u kreira se samo jedan zapis koji je zatim, preko COBIB-a, dostupan svim bibliotekama u COBISS sistemu.

CORES je specijalizovana baza koja sadrži podatke o urednicima i drugim osobama i korporacijama koje su u nekom periodu učestvovale u nastanku kontinuiranih izvora. Za pojedinačni kontinuirani izvor kreira se jedan zapis koji sadrži osnovne identifikacione podatke i podatke i odgovornosti po godinama. Baza se ažurira tekuće, i to za potrebe vođenja personalnih bibliografija.

ELINKS je baza podataka o internet linkovima na elektronske publikacije. Obuhvata prevashodno internet adrese serijskih publikacija i knjiga do kojih je omogućen pristup ograničenom broju korisnika na osnovu različitih ugovora između konzorcijuma biblioteka i ponuđača informacionih servisa, kao i internet adrese drugih elektronskih publikacija.

2.1.1.1 Strane bibliografske baze podataka

Programska oprema COBISS omogućava preuzimanje zapisa iz drugih uzajamnih bibliografskih baza podataka u mreži COBISS.net i drugih stranih bibliografskih baza (katalog LC, WorldCat, ISSN, katalog DNB i katalog OXF).

COBISS.net je naziv mreže koja međusobno povezuje autonomne (nacionalne) bibliotečko-informacione COBISS sisteme različitih zemalja i njihove informacione sisteme o istraživačkoj delatnosti. Sporazum o uspostavljanju mreže COBISS.net i slobodnom toku bibliografskih zapisa koji se kreiraju u autonomnim bibliotečko-informacionim sistemima Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije, Slovenije i Srbije potpisan je u Beogradu februara 2003. godine, a novembra 2006. godine sporazum je potpisala i Nacionalna biblioteka Bugarske. Po posebnom ugovoru između IZUM-a i Akademije nauka Albanije početkom decembra 2012. godine uspostavljen je i u mrežu COBISS.net uključen sistem COBISS.AL u koji su se onda uključile i druge albanske biblioteke. Potpisivanjem posebnog ugovora sa IZUM-om 2018. godine projektu se pridružila biblioteka Akademije nauka i umetnosti Kosova, a onda i druge kosovske biblioteke.

ISSN je baza podataka koju održava međunarodni ISSN centar u Parizu. Svaki ISSN koji je dodeljen serijskoj publikaciji registruje se u međunarodnoj bazi podataka koja se zvanično zove ISSN registar, nekada poznat kao International Serials Data System. U bazu podataka godišnje se dodaje između 40.000 i 60.000 ISSN brojeva, što odgovara istom broju zapisa za publikacije. Za formiranje i održavanje ISSN baze podataka zaduženi su nacionalni i regionalni ISSN centri. Posebnim aranžmanima u sistem su uključene i zemlje koje formalno nisu članice međunarodnog centra.

WorldCat je online uzajamni katalog u koji je uključeno više od 10.000 biblioteka širom sveta koje su povezane sa OCLC (Online Computer Library Center). Katalog sadrži zapise za sve vrste građe na različitim jezicima. Zapisi koji su u MARC 21 formatu izrađeni su po različitim kataloškim pravilima. Ako je biblioteka sklopila ugovor sa ponuđačem WorldCat baze podataka (OCLC), zapisi mogu da se preuzmu u COBIB i lokalnu bazu podataka, pri čemu se podaci u zapisima konvertuju u COMARC/B format.

Katalog LC je bibliografska baza podataka Kongresne biblioteke (Library of Congress) koja je istraživačka biblioteka američkog kongresa i u isto vreme najveća biblioteka na svetu. Katalog sadrži milione zapisa za različite vrste građe na različitim jezicima, prevashodno za monografske publikacije, rukopise, fotografije, kartografsku građu, video i audio snimke. Zapisi su u MARC 21 formatu i izrađeni su po anglo-američkim kataloškim pravilima (AACR). Prilikom preuzimanja u COBIB i lokalnu bazu podataka podaci u zapisima konvertuju se u COMARC/B format.

Katalog DNB (Deutsche Nationalbibliothek) je centralni nemački katalog koji sadrži više od 50 miliona zapisa za različite vrste građe, prevashodno na nemačkom jeziku. DNB koristi MARC 21 za razmenu i obradu bibliografskih zapisa. Prilikom preuzimanja u COBIB i lokalnu bazu podataka podaci u zapisima konvertuju se u COMARC/B format.

Katalog OXF (Oxford University Libraries), SOLO (Search Oxford Libraries Online) je online katalog koji omogućava pristup zbirkama više od 100 biblioteka Univerziteta u Oksfordu. Zapisi su u MARC 21 formatu. Prilikom preuzimanja u COBIB i lokalnu bazu podataka podaci u zapisima konvertuju se u COMARC/B format.

2.1.2 Normativne baze podataka

Normativne baze podataka namenjene su normativnoj kontroli autora, naslova i predmetnih odrednica. Sadrže normativne zapise za različite vrste imena i naziva, kao što su imena osoba, nazivi korporacija, naslovi, tematske predmetne odrednice itd. Njihovo uključivanje u COBISS sisteme odvija se postupno i na različite načine.

U COBISS.SI 2003. godine uključena je baza podataka CONOR.SI u kojoj se nalaze zapisi za lična imena i nazive korporacija koji se pojavljuju kao autori u bibliografskim zapisima. Polja za autore mogu da se povežu sa pripadajućim normativnim zapisima.

U COBISS.SI 2021. godine uključena je i normativna kontrola predmetnih odrednica. U Sloveniji se u tu svrhu koristi Opšti predmetni indeks COBISS.SI (SGC). Normativna baza podataka SGC sadrži zapise za predmetne pristupne tačke na slovenačkom i engleskom jeziku. U opštem predmetnom indeksu nalaze se zapisi za tematske predmetne odrednice, lična i porodična imena, za nazive korporacija, za naslove dela, kao i za žanrove i oblike. Osnov za izgradnju normativne baze podataka SGC predstavlja prevod datoteke Sears H. W. Wilsona iz 2001. godine u kojoj su se nalazili zapisi za predmetne pristupne tačke iz publikacije Sears List of Subject Headings iz leta 2000. U programskoj opremi COBISS omogućena je i redakcija Opšteg predmetnog indeksa COBISS koju izvodi njegov urednički odbor.

Prilikom uspostavljanja sistema uzajamne katalogizacije u Bugarskoj konverzijom su pored lokalne baze podataka i COBIB-a uspostavljene i normativna baza podataka za lična imena i nazive korporacija (CONOR.BG) i normativna baza podataka za predmetne pristupne tačke (COSUB.BG). Bibliografski zapisi su povezani samo sa zapisima iz CONOR.BG, a sa zapisima iz COSUB.BG ne.

Normativna kontrola ličnih imena uspostavljena je u COBISS.SR, COBISS.CG, COBISS.RS, COBISS.AL i COBISS.KS.

U sistemima COBISS.BH i COBISS.MK u kojima se normativna kontrola za sada još ne izvodi u toku je redakcija inicijalnih baza CONOR. Nakon završene redakcije i u njima će biti uspostavljena normativna kontrola.

2.1.2.1 Strane normativne baze podataka

U programskoj opremi COBISS omogućeno je preuzimanje zapisa iz normativne datoteke imena LC/NAF – Library of Congress/NACO Authority File.

LC/NAF je normativna datoteka u kojoj se nalazi više miliona normativnih zapisa za imena koja su unele biblioteke koje učestvuju u programu NACO (Name Authority Cooperative Program), međunarodnom programu kooperativne katalogizacije PCC (Program for Cooperative Cataloging) koji koordiniše Kongresna biblioteka. Datoteka sadrži zapise za imena osoba, nazive korporacija, sastanaka i političko-teritorijalnih jedinica, kao i zapise za jedinstvene naslove, nalove knjižnih zbirki i pristupne tačke za ime/naslov. Datoteka se dopunjuje više puta godišnje, a zapisi u njoj su u MARC 21 formatu.

2.1.3 Arhivske baze podataka

Arhivske baze podataka namenjene su čuvanju svih verzija bibliografskih i normativnih zapisa. Arhivske baze podataka pune se prilikom kreiranja, ažuriranja ili brisanja zapisa. Svaka verzija zapisa koju katalogizator sačuva u bazu podataka COBIB, CONOR ili SGC, čuva se i u arhivskoj bazi u kojoj dobija svoj identifikacioni broj i prethodne verzije ne prekriva.

U sistemu COBISS.SI za svaki bibliografski zapis iz baze podataka COBIB i za svaki normativni zapis iz baze podataka CONOR mogu da se provere i ispišu sve prethodne verzije zapisa od 2007. godine naovamo. Za normativne zapise iz baze podataka SGC mogu se proveriti i ispisati sve prethodne verzije zapisa od aprila 2018. godine naovamo, kao i neke starije verzije koje su arhivirane prilikom većih izmena u predmetnom indeksu.

2.2 Bibliografski zapisi

2.2.1 Unos novog bibliografskog zapisa

Pre kreiranja novog bibliografskog zapisa moramo obavezno da se uverimo da zapis za isti bibliografski izvor ne postoji u lokalnoj bazi podataka ili u COBIB-u. Na taj način sprečavamo dupliranje zapisa.

Novi zapis čuva se istovremeno u COBIB-u i u lokalnoj bazi podataka.

2.2.2 Uređivanje postojećeg bibliografskog zapisa

U aplikaciji COBISS Cat možemo da uređujemo zapis iz lokalne baze podataka istovremeno u COBIB-u i lokalnoj bazi podataka.

Možemo da uređujemo i zapis iz COBIB-a koji ne postoji u lokalnoj bazi, tako što ga preuzmemo u lokalnu bazu podataka. Možemo da ga uređujemo samo u COBIB-u kada građu ne držimo u biblioteci i zapis ne želimo da preuzmemo u lokalnu bazu podataka.

Postojeći zapis može da uređuje samo jedan katalogizator u sistemu.

U lokalnim bazama podataka pojedinačnih biblioteka mogu da postoje zapisi kojih nema u COBIB-u. To su tzv. lokalni bibliografski zapisi nastali konverzijom zapisa iz sistema koji je biblioteka koristila pre uključivanja u COBISS sistem. Preporučujemo vam da lokalne bibliografske zapise razrešite što pre i da ih ili prenesete u COBIB ili izbrišete, v. poglavlje Poveži lokalne zapise.

2.3 Normativni zapisi

Normativna kontrola omogućava dosledniju upotrebu odrednica za lična imena i nazive korporacija i predmetnih odrednica tokom katalogizacije, a u isto vreme i lakše održavanje u bibliografskim zapisima i zasniva se na vezi između bibliografskih i normativnih zapisa. Normativni zapisi sadrže pristupne tačke koje su jedinstveno određene za upotrebu u celom sistemu uzajamne katalogizacije i druge podatke, kao što su varijantne pristupne tačke, srodne pristupne tačke, napomene itd. Prilikom katalogizacije sa normativnom kontrolom menjanje normativnih oblika, dodavanje varijantnih oblika ili drugih podataka može da se izvodi samo u normativnom zapisu.

Normativna kontrola je uspostavljena za lična imena i nazive korporacija koji nastupaju kao autori u bibliografskim zapisima i za predmetne odrednice.

Za lična imena kratke normativne zapise sa ograničenim skupom polja mogu da kreiraju svi katalogizatori koji mogu da kreiraju bibliografske zapise. Za formiranje kompletnih normativnih zapisa za lična imena ili nazive korporacija potrebna nam je posebna privilegija. Privilegijom za kreiranje kompletnih normativnih zapisa za normativni zapis možemo da preuzmemo odgovornost i time ga zaključamo. Takav zapis mogu kasnije da uređuju samo katalogizatori iz biblioteke koja je zapis zaključala. Postupak koristimo kod zapisa za lična imena i nazive korporacija koje dobro poznajemo.

Redakciju SGC izvodi isključivo urednički odbor predmetnog indeksa, a katalogizatori mogu da daju samo predloge za dopune.

Usklađivanje bibliografskih baza podataka sa normativnom bazom podataka CONOR i SGC izvodi poseban program. Nakon što u normativnom zapisu CONOR izmenimo normativnu, varijantnu ili srodnu pristupnu tačku, odnosno u normativnom zapisu SGC izmenimo normativnu pristupnu tačku, polja u bibliografskim zapisima programski se menjaju u COBIB-u, a na zahtev pojedinačne biblioteke i u lokalnoj bazi podataka.

2.4 Dozvole za uzajamnu katalogizaciju

U sistemu uzajamne katalogizacije mogu da učestvuju bibliotekari koji su na odgovarajući način obučeni za primenu kataloških pravila, drugih bibliografskih standarda i COMARC formata.

Bibliotekari tokom obrazovanja i obučavanja za uzajamnu katalogizaciju mogu da dobiju sledeće dozvole sa pripadajućim privilegijama:

• dozvola A za uzajamnu katalogizaciju monografskih publikacija, kreiranje zbirnih zapisa i zapisa za izvedena dela
• dozvola B1 za uzajamnu katalogizaciju sastavnih delova
• dozvola B2 za uzajamnu katalogizaciju kontinuiranih izvora
• dozvola C za uzajamnu katalogizaciju neknjižne građe
• dozvola D za uzajamnu katalogizaciju antikvarne građe

Sve navedene dozvole uključuju i privilegije za preuzimanje zapisa iz MARC 21 formata (katalog LC, WorldCat, katalog DNB, katalog Oxford). Katalogizatorima koji preuzimaju zapise samo iz uzajamne baze podataka COBIB navedene dozvole nisu potrebne.

Na IZUM-ovom portalu Obrazovanje opisan je postupak za dobijanje pojedinačnih dozvola.

Postupak dobijanja dozvole za uzajamnu katalogizaciju u Sloveniji je uređen u dokumentu Dobijanje dozvole za uzajamnu katalogizaciju u sistemu COBISS.SI. Dokument su usvojili Narodna i univerzitetska biblioteka (NUK) i Institut informacijskih znanosti (IZUM) koji su na osnovu člana 44. i 47. Zakona o bibliotekarstvu (ZKnj-1, Službeni list RS, br. 87/01, 96/02 – ZUJIK i 92/15) nadležni za utvrđivanje obučenosti stručnih saradnika u bibliotekama za učestvovanje u uzajamnoj katalogizaciji.

Redosled obrazovanja i obučavanja za dobijanje pojedinačnih dozvola objavljen je u programima obrazovanja NUK i IZUM. Pregled potrebnih aktivnosti dostupan je i na portalu Obrazovanje zajedno sa svim relevantnim dokumentima.

U drugim zemljama za dodelu dozvola za uzajamnu katalogizaciju nadležne su nacionalne ustanove, obično su to nacionalne biblioteke koje su dužne da pripreme transparentne i na odgovarajući način formalizovane postupke.

2.5 Privilegije

U nastavku su navedene privilegije za rad u COBISS Cat.

Privilegijom CAT_A_MON mogu da se kreiraju i uređuju zapisi za štampane i tekstualne elektronske monografske publikacije, a privilegijom CAT_B2_CON za štampane i tekstualne elektronske serijske publikacije. Za serijske publikacije u neknjižnom obliku potrebne su nam privilegije CAT_B2_CON i CAT_C_NBM.

3 Interfejs za katalogizaciju

U interfejsu za katalogizaciju izvodimo postupke obrade bibliografskih izvora i postupke u radu sa normativnim zapisima.

Elementi interfejsa:

1. dugme koje prikazuje ili sakriva radni prostor

2. dugme za pristup priručnicima u elektronskom obliku

3. dugme za korisnička podešavanja

4. dugme za automatsku prijavu u aplikaciju COBISS Lib

5. informacija o bazi i prijavljenom korisniku, što je ujedno i dugme za odjavu iz interfejsa

6. dugme za prikaz pretraživača ili editora zapisa

7. radni prostor

8. editor zapisa

9. prikazivač zapisa

Po elementima interfejsa pomeramo se mišem ili tasterom <Tab>, a po spiskovima (npr. zapisa, pojmova za pretraživanje, pristupnim tačkama) mišem ili tasterima za pomeranje <gore>, <dole>, <PgUp>, <PgDn>. Izbor potvrđujemo razmaknicom, tasterom <Enter> ili popunimo polje za potvrđivanje .

3.1 Pretraživač

U pretraživaču zahtevom za pretraživanje možemo da potražimo zapise u bibliografskim ili normativnim bazama podataka. Pretraživač se sastoji od dva dela. Gornji deo je namenjen upisu upita, a donji deo prikazu rezultata pretraživanja.

Pretraživač aktiviramo klikom na dugme u radnom prostoru.

Elementi pretraživača:

1. padajući spisak za izbor baze podataka

2. polje za upis zahteva za pretraživanje (komandno pretraživanje + skeniranje)

3. dugme za pregled pojmova

4. dugme za prikaz spiska prefiksa i sufiksa za pretraživanje

5. padajući spisak za izbor polja za pretraživanje (izborno pretraživanje)

6. padajući spisak za izbor dodatnih operatora

7. polje za upis zahteva za pretraživanje (izborno pretraživanje)

8. dugme pretraži

9. dugme za novo pretraživanje

10. dugme za poslednje pretraživanje

11. dugme za dodavanje polja za pretraživanje (izborno pretraživanje)

12. dugme za pretvaranje zahteva za pretraživanje iz izbornog u komandno pretraživanje

13. dugme za uklanjanje polja za pretraživanje (izborno pretraživanje)

14. dugme Spisak ID za dodavanje spiska identifikacionih brojeva

15. padajući spisak za izbor podatka po kojem treba da se sortiraju rezultati pretraživanja; mogu da se sortiraju u rastućem (dugme ) ili padajućem (dugme ) redosledu

16. padajući spisak za izbor sačuvanih upita

17. dugme za čuvanje upita

18. dugme za uređivanje sačuvanih upita

19. dugme za prenos rezultata pretraživanja u tekstualnu datoteku

20. padajući spisak za izbor prikaza rezultata pretraživanja

21. dugme za uređivanje prikaza rezultata pretraživanja

22. dugme Sledećih 1000 za ispis sledećih 1000 zapisa, a kod određenih stranih baza dugme Sledećih 100, odnosno dugme Više rezultata

23. podatak o broju rezultata koje je program pronašao i koji odgovaraju upisanom zahtevu za pretraživanje

24. spisak rezultata pretraživanja

25. red s dugmadi koja se različito prikazuju s obzirom na izabranu bazu podataka

    • Dodaj za prenos izabranog zapisa ili više zapisa u radni prostor

    • Uredi za prenos izabranog zapisa u editor

    • Nov zapis za kreiranje zapisa

    • Prikaži za pregled jednog ili više zapisa

    • Prikaži u COBISS+ za prikaz zapisa u COBISS+

    • Uporedi za upoređivanje dva ili više zapisa

    • Proveri duplikate za programsko proveravanje da li je izabrani zapis duplikat zapisâ koji već postoje u COBIB-u

    • Poveži za paketno povezivanje bibliografskih zapisa sa normativnim zapisima

    • Tipologija za verifikaciju tipologije (na raspolaganju samo centralnim specijalizovanim informacionim centrima)

    • Bibliografije za pripremu i ispis bibliografija i spiskova predmetnih odrednica

    • Izvezi za izvoz zapisa u različite formate

    • Poveži lokalne zapise za postupak proveravanja i čuvanja lokalnih zapisa (000e = only) u COBIB (na raspolaganju samo u određenim bibliotekama)

    • Pošalji na proveru za proveru SGC zapisa (dostupno samo redaktorima SGC)

    • Potvrdi zapis za potvrđivanje SGC zapisa (dostupno samo redaktorima SGC)

Za izlaz iz pretraživača, odnosno prelazak u editor kliknemo dugme u radnom prostoru, odnosno pritisnemo taster <F8>.

Za što relevantnije i upotrebljivije rezultate pretraživanja korisno je upotrebiti određene tehnike i osnovna načela pretraživanja.

3.1.1 Izbor baze podataka

Možemo da izaberemo različite domaće i strane baze podataka:

• Lokalna baza – pretraživanje bibliografskih zapisa u lokalnoj bazi podataka
• COBIB – pretraživanje zapisa u uzajamnoj bazi podataka
• COBISS.net – pretraživanje zapisa u uzajamnoj bazi podataka u mreži COBISS.net
• Katalog LC – pretraživanje zapisa u katalogu Kongresne biblioteke
• WorldCat – pretraživanje zapisa u bibliografskoj bazi podataka WorldCat
• LC/DNB/OXF - pretraživanje zapisa u katalozima Kongresne biblioteke, Nemačke nacionalne biblioteke i biblioteka Univerziteta u Oksfordu
• CONOR – pretraživanje zapisa u normativnoj bazi podataka CONOR
• LC/NAF – pretraživanje zapisa u normativnoj bazi podataka LC/NAF
• SGC – pretraživanje zapisa u normativnoj bazi podataka Opšteg predmetnog indeksa SGC
• ISSN – pretraživanje zapisa u bibliografskoj bazi podataka ISSN
• CORES – pretraživanje zapisa u bazi podataka CORES
• Arhiv COBIB – pretraživanje zapisa u arhivskoj bazi podataka za COBIB
• Arhiv CONOR – pretraživanje podataka u arhivskoj bazi podataka za CONOR
• Arhiv SGC – pretraživanje zapisa u arhivskoj bazi podataka za Opšti predmetni indeks SGC
• Izbrisani zapisi – pretraživanje zapisa koje su u biblioteci izbrisani

U nekim bibliotekama na padajućem spisku dostupna je i baza podataka METADAT. Rad sa zapisima iz ove baze opisan je u poglavlju METADAT.

Kada na padajućem spisku izaberemo drugu bazu podataka, pretraživač se prilagođava (neka dugmad su izostavljena, polje za unos zahteva za pretraživanje kod komandnog pretraživanja negde je neaktivno i sl.).

Baza podataka koja je poslednja izabrana ostaje ista dok pretraživač otvaramo u okviru iste prijave u aplikaciju COBISS Cat.

3.1.2 Upis zahteva za pretraživanje (komandno pretraživanje + skeniranje)

U polje za unos upišemo zahtev za pretraživanje u određenoj sintaksi. Kod komandnog pretraživanja možemo da koristimo prefikse i sufikse za pretraživanje, a umesto prefiksa za pretraživanje možemo da koristimo i oznaku polja i potpolja ili oznaku polja sa skraćenicom “ind” i oznakom indikatora (skeniranje).

Zahteve za pretraživanje možemo međusobno i da kombinujemo, tako što ih upišemo u polje za unos kod komandnog pretraživanja i u pojedinačna polja za unos kod izbornog pretraživanja. Prilikom pretraživanja između njih programski se uvažava logički operator AND.

3.1.3 Pregled pojmova

Prilikom formiranja zahteva za pretraživanje koji upisujemo u polja za unos možemo da koristimo funkciju pregleda pojmova. Ako kliknemo na dugme , otvara se prozor sa spiskom pojmova za pretraživanje koji se trenutno nalaze u bazi podataka.

3.1.4 Prefiksi i sufiksi za pretraživanje

Prilikom unosa zahteva za pretraživanje možemo da koristimo spisak prefiksa i sufiksa za pretraživanje i sufiksa za ograničavanje koji se prikazuju klikom na dugme . Spisak svih indeksa za pretraživanje koji se koriste u bibliografskim i normativnim bazama podataka, bazama podataka CORES in ISSN prikazan je u poglavlju Indeksi za pretraživanje.

3.1.5 Izbor polja za pretraživanje (izborno pretraživanje)

Vide se tri polja za pretraživanje, pri čemu podrazumevana polja za pretraživanje možemo da zamenimo tako što sa padajućeg spiska izaberemo druga. Promenjeni redosled polja za pretraživanje u koja nije unet zahtev za pretraživanje možemo i da sačuvamo (dugme ). Redosled polja za pretraživanje čuva se i nakon izlaska iz pretraživača i vezan je za korisničko ime.

Možemo da dodamo i više polja za pretraživanje (dugme ).

3.1.6 Izbor dodatnih operatora

Zahteve za pretraživanje možemo da ograničimo dodatnim operatorima: EMPTY, NOT i NOTEMPTY.

• EMPTY
  Operator EMPTY određuje da u rezultatima pretraživanja nema zapisa koji bi sadržali atribut po kojem smo ograničili izabrano polje za pretraživanje.

• NOT
  Operator NOT određuje da se u rezultatima pretraživanja nalaze zapisi koji ne sadrže vrednost koju upišemo u polje za unos kod izabranog polja za pretraživanje.

• NOTEMPTY
  Operator NOTEMPTY određuje da se u rezultatima pretraživanja nalaze zapisi koji sigurno sadrže atribut po kojem smo ograničili izabrano polje za pretraživanje.

3.1.7 Upis zahteva za pretraživanje (izborno pretraživanje)

U polje za unos upišemo zahtev za pretraživanje. Između polja za pretraživanje podrazumevano se uvažava logički operator AND.

Kod unosa zahteva za pretraživanje kod pojedinačnih polja za pretraživanje (npr. lična imena, naslov itd) treba poštovati određena pravila.

Zahteve za pretraživanje možemo međusobno i da kombinujemo, tako što ih upišemo u polje za unos kod komandnog pretraživanja i u pojedinačna polja za unos kod izbornog pretraživanja. Prilikom pretraživanja između njih programski se uvažava logički operator AND.

3.1.8 Pretraži

Klikom na dugme pokrećemo pretraživanje.

Program pokreće pretraživanje u lokalnoj bazi podataka (lokalna baza podataka je podrazumevana baza kada otvorimo interfejs za katalogizaciju), odnosno u onoj bazi podataka koju smo izabrali pre postupka pretraživanja.

Ako smo pretraživanje počeli u lokalnoj bazi podataka, upisani zahtev za pretraživanje možemo da koristimo i u bazi podataka COBIB ili u uzajamnim bazama podataka u mreži COBISS.net. Pritom biramo samo bazu podataka, ne moramo da koristimo dugme .

3.1.9 Novo pretraživanje

Upisane zahteve za pretraživanje i rezultate pretraživanja brišemo klikom na dugme .

3.1.10 Poslednje pretraživanje

Zahtevi za pretraživanje čuvaju se automatski. Klikom na dugme otvara se prozor Istorija pretraživanja. Na vrhu spiska nalazi se zahtev za pretraživanje koji je poslednji korišćen. Kada izaberemo zahtev za pretraživanje, nakon klika na dugme U redu zahtev se izvodi automatski.

3.1.11 Dodaj polje za pretraživanje

Za dodavanje polja za pretraživanje kod izbornog pretraživanja kliknemo na dugme . Možemo da dodamo sva polja za pretraživanje koja su dostupna.

3.1.12 Pretvori zahtev za pretraživanje

Prilikom formiranja zahteva za pretraživanje, možemo da ga sastavimo i pomoću polja za pretraživanje u izbornom načinu pretraživanja, a potom da kliknemo na dugme . Nakon klika na ovo dugme, program prenosi i pretvara uneti zahtev za pretraživanje u odgovarajuću sintaksu za komandni način pretraživanja (pojmovima za pretraživanje dodati su prefiksi, a povezuju ih logički i kontekstni operatori). Zahtev za pretraživanje možemo potom po potrebi i da dopunimo ili na drugi način preoblikujemo pre nego što izvedemo pretraživanje.

3.1.13 Ukloni polje za pretraživanje

Za uklanjanje polja za pretraživanje kod izbornog pretraživanja kliknemo na dugme .

3.1.14 Spisak ID

Za dalje pretraživanje možemo da koristimo spiskove sa identifikacionim brojevima. Unosimo ih u prozor Spisak ID i međusobno odvajamo zapetom, razmakom ili novim redom.

3.1.15 Sortiraj rezultate pretraživanja

Možemo da odredimo po kojem podatku rezultati pretraživanja treba da se sortiraju (npr. COBISS.XX-ID, godina izdavanja, izdavač itd.). Zapisi su podrazumevano sortirani po rastućem broju COBISS.XX-ID. Ako kliknemo na dugme , menjamo način sortiranja u opadajući (dugme ).

3.1.16 Sačuvaj upit

Zahteve za pretraživanje u okviru jednog pretraživanja možemo da sačuvamo i da ih koristimo kasnije. Prvo unesemo zahtev za pretraživanje, a potom kliknemo na dugme . Otvara se prozor Sačuvaj upit u koji unesemo naziv upita. Upit se dodaje na padajući spisak kod “Moji upiti”. Čuvanje upita vezano je za korisničko ime.

Možemo da promenimo i redosled polja za pretraživanje (ako u njih nismo uneli zahteve za pretraživanje). Ako kliknemo na dugme , redosled polja za pretraživanje sačuvaće se nakon izlaska iz pretraživača i ostaće isti sve dok ga ponovo ne izmenimo i sačuvamo. Menjanje redosleda polja za pretraživanje vezano je za korisničko ime.

3.1.17 Uredi upit

Prethodno sačuvanom upitu možemo da promenimo naziv ili da ga izbrišemo (dugme pored padajućeg spiska kod “Moji upiti”).

3.1.18 Prenos u tekstualnu datoteku

Zapise sa spiska rezultata pretraživanja možemo da prenesemo u tekstualnu datoteku (dugme ). Podatke možemo nakon toga da uvezemo u različite programe za obradu podataka (npr. MS Excel).

3.1.19 Izbor prikaza rezultata pretraživanja

Možemo da izaberemo prikaz rezultata pretraživanja u kojem želimo da ispišemo spisak pronađenih zapisa. Poslednji izabrani prikaz rezultata pretraživanja se čuva i uvažava kod narednih pretraživanja sve dok ga ne izmenimo.

Podrazumevani prikaz i prikaz za preuzimanje bibliografskih zapisa unapred su definisani za sve izvore. Kod normativnih zapisa unapred je definisan samo podrazumevani prikaz.

Različite vrste prikaza rezultata pretraživanja možemo da definišemo i sami (dugme ).

3.1.20 Prikazi rezultata pretraživanja

Prikaz rezultata pretraživanja možemo i sami da definišemo i da ga kasnije uredimo (izmenimo ili izbrišemo). Više je opisano u poglavlju Prikaz rezultata pretraživanja.

3.1.21 Sledećih 1000

Kada program pronađe više od 100 zapisa koji odgovaraju navedenom zahtevu za pretraživanje, na spisku rezultata pretraživanja ispisuje se samo prvih 100. Ispis sledećih 1000 zapisa možemo da pokrenemo klikom na dugme Sledećih 1000.

3.1.22 Rezultati pretraživanja

U donjem delu prozora ispisuje se spisak pronađenih zapisa u podrazumevanom prikazu rezultata pretraživanja, odnosno prikazu koji smo poslednji izabrali.

Sivo su obojeni zapisi označeni za brisanje (001a = “d”), a u normativnim bazama i zapisi označeni za razdruživanje (001a = “r”) i neverifikovani SGC zapisi.

Prikazane rezultate pretraživanja možemo da sortiramo po različitim kriterijumima, da promenimo redosled stubaca ili širinu stupca:

• Podatke sortiramo tako što kliknemo na naziv stupca. Podaci se sortiraju rastuće ili opadajuće po abecedi ili po brojevima.
• Redosled stubaca menjamo tako što pokazivač miša postavimo na naziv stupca, a potom levim tasterom miša stubac povučemo levo ili desno.
• Širinu stupca menjamo tako što pokazivač miša postavimo na jednu od ivica stupca i levim tasterom miša ivicu povučemo levo ili desno. Ako želimo da raširimo stubac više nego što je programski određeno, u korisničkim podešavanjima (dugme ) moramo da ispraznimo polje za potvrđivanje kod Ograničeno širenje stubaca u pretraživaču.

Na spisku pronađenih zapisa izaberemo zapis (ili više zapisa) tako što označimo polje za potvrđivanje () uz tekući broj zapisa. Ako se na spisku nalazi samo 1 pronađen zapis, kod tog zapisa polje za potvrđivanje je već programski označeno. Ako želimo da označimo, odnosno da počistimo sva polja za potvrđivanje na spisku rezultata, kliknemo polje za potvrđivanje kod “T. br.”.

3.1.23 Dodaj

Na spisku pronađenih zapisa izaberemo određeni zapis (ili više zapisa istovremeno) i prenesemo ga u radni prostor klikom na dugme Dodaj.

3.1.24 Uredi

Izabrani zapis učitavamo u editor zapisa tako što kliknemo na dugme Uredi. Zapis se istovremeno dodaje u radni prostor i prikazuje u prikazivaču. Ako smo izabrali više zapisa, u editor se učitava prvi zapis, a svi zapisi se dodaju u radni prostor.

Zapis možemo da uredimo i ako je učitan u radni prostor, v. poglavlje Uredi zapis.

3.1.25 Nov zapis

Zapis kreiramo klikom na dugme Nov zapis. Otvara se prozor Nov zapis u kojem prvo izaberemo odgovarajuću bazu podataka i masku za unos. U editor se potom učitava zapis s praznim poljima i potpoljima s podrazumevanim vrednostima iz izabrane maske za unos. Ako smo prethodno već definisali šablon za nov zapis, možemo da ga izaberemo u istom prozoru, pri čemu se u editor učitava sadržaj iz šablona.

Ako kod Šablon označimo polje za potvrđivanje kod Pokaži sve, ispisuju se šabloni svih katalogizatora iz iste biblioteke. Ako je polje za potvrđivanje prazno, ispisuju se samo šabloni koje smo sami kreirali. Ispred naziva šablona programski se dodaju i korisnička imena katalogizatora koji su šablone kreirali (npr. MARTINAK: E-članak, VESNA: default).

3.1.26 Prikaži

Pojedinačni zapis ili više zapisa sa spiska rezultata pretraživanja možemo da pregledamo tako što zapis ili zapise izaberemo i kliknemo na dugme Prikaži. Otvara se pregledač u kojem proverimo zapise u COMARC formatu (dugme ) ili standardnom formatu (dugme ). Zapise iz stranih baza podataka možemo da proverimo u izvornom formatu (dugme MARC21) ili COMARC formatu (dugme COMARC). Po zapisima možemo da se pomeramo napred (dugme ) ili nazad (dugme ).

U pregledaču zapis možemo i da izbrišemo iz baze podataka (dugme ), da ga dodamo u radni prostor (dugme Dodaj) ili da ga prikažemo na novom jezičku internet pregledača (dugme Otvori na novom jezičku).

Ako su sa izabranim zapisom povezani i drugi zapisi, veze možemo da pogledamo u donjem delu prozora pregledača.

Kod bibliografskih zapisa dodate su veze sa:

• izvorom (iz zapisa za članak)
• srodnim kontinuiranim izvorom (iz zapisa za kontinuirani izvor)
• zapise za sastavne delove (iz zapisa za monografsku publikaciju, odnosno zapisa za kontinuirani izvor)
• normativnim zapisima
• arhivskim zapisima (samo za bibliografske zapise iz baze podataka COBIB)
• ELINKS

Kod normativnih zapisa iz baze podataka CONOR dodate su veze sa:

• srodnim pristupnim tačkama
• povezanim bibliografskim zapisima
• arhivskim zapisima

Kod normativnih zapisa iz baze SGC dodate su veze sa:

• srodnim izrazima
• širim izrazima
• užim izrazima
• povezanim bibliografskim zapisima
• arhivskim zapisima

Ako kliknemo na zapis koji je prikazan u vezama, zapis se otvara u novom prozoru pregledača.

Kod pojedinačne vrste veze prikazano je najviše 5 zapisa. Sve zapise možemo da pogledamo ako kliknemo na tri tačke ispod pojedinačnog spiska, pri čemu se otvara pretraživač u koji je već upisan zahtev za pretraživanje i u kojem su prikazani rezultati pretraživanja.

U relacijama sivom bojom su obojeni zapisi označeni za brisanje (001a = “d”), zapisi označeni za razdruživanje (001a = “r”) i neverifikovani SGC zapisi.

3.1.27 Prikaži u COBISS+

Bibliografski ili normativni zapis koji smo izabrali na spisku rezultata pretraživanja možemo da otvorimo u COBISS+ (dugme Prikaži u COBISS+). Zapis se prikazuje na novom jezičku internet pregledača.

3.1.28 Uporedi

Zapise možemo međusobno da upoređujemo tako što izaberemo zapis u radnom prostoru, a potom na spisku rezultata pretraživanja izaberemo jedan ili više odgovarajućih zapisa i kliknemo na dugme Uporedi. Otvara se prozor sa označenim razlikama, pri čemu se na levoj strani prozora uvek nalazi zapis iz radnog prostora, a na desnoj su zapisi koje smo izabrali u rezultatima pretraživanja.

Klikom na dugme Dodaj zapis možemo da dodamo u radni prostor, a klikom na dugme Otvori na novom jezičku zapis prikazujemo na novom jezičku internet pregledača.

3.1.29 Proveri duplikate

Klikom na dugme Proveri duplikate možemo da proverimo da li je izabrani zapis potencijalni duplikat nekog od zapisa u COBIB-u. Zapis moramo prvo da označimo u radnom prostoru, potom se u polje za unos kod komandnog pretraživanja programski upisuje zahtev za proveravanje duplikata koji potvrđujemo klikom na dugme .

3.1.30 Poveži

Klikom na dugme Poveži možemo istovremeno da povežemo više bibliografskih zapisa iz COBIB-a sa normativnim zapisom CONOR ili SGC.

U bazi CONOR ili SGC prvo potražimo odgovarajući normativni zapis, dodamo ga u radni prostor i označimo. Potom u pretraživaču izaberemo bazu COBIB i kliknemo dugme Poveži. U polje za unos komandnog pretraživanja automatski se upisuje zahtev za pretraživanje formiran na osnovu pristupne tačke iz normativnog zapisa koji smo označili. Zahtev za pretraživanje po potrebi možemo po sopstvenom nahođenju da promenimo. Na spisku rezultata pretraživanja izaberemo jedan ili više bibliografskih zapisa koje želimo da povežemo sa izabranim normativnim zapisom i ponovo kliknemo dugme Poveži. Otvara se prozor za povezivanje. U gornjem delu prozora u formatu COMARC/B prikazan je prvi izabrani zapis, a u donjem delu prozora prikazana su polja s opcijama za povezivanje. Prikazana su polja 7XX, odnosno 60X iz bibliografskog zapisa koji se nalazi u gornjem delu prozora i znak + koji omogućava povezivanje sa dodatnim normativnim zapisom. Uz postojeća polja 60X prikazano je i polje 60X koje možemo da dodamo u zapis.

Ako želimo da povežemo ili dodamo polje 7XX, odnosno 60X, označimo ga i kliknemo na dugme Poveži. Pritom se u bibliografski zapis dodaje potpolje 3 s identifikacionim brojem normativnog zapisa i pristupna tačka iz normativnog zapisa (kod polja 60X dodaje se i potpolje 2 s vrednošću “SGC”), u prozor se učitava nova verzija zapisa, a dugme Poveži nije više aktivno. Zapis će se sačuvati u COBIB-u.

Ako u zapis želimo da dodamo vezu sa dodatnim normativnim zapisom, sa padajućeg spiska izaberemo odgovarajuće polje u prozoru Pretraživanje po CONOR-u, odnosno Pretraživanje po SGC-u, potražimo i izaberemo odgovarajuću normativnu pristupnu tačku i kliknemo na dugme Poveži. Pritom se u bibliografski zapis dodaje potpolje 3 s identifikacionim brojem normativnog zapisa i pristupna tačka iz normativnog zapisa (kod polja 60X dodaje se i potpolje 2 s vrednošću “SGC”), u prozor se učitava nova verzija zapisa, a dugme Poveži nije više aktivno. Zapis će se sačuvati u COBIB-u.

Ako želimo da povežemo sledeći bibliografski zapis koji smo izabrali na spisku rezultata pretraživanja, kliknemo na dugme i ponovimo postupak. Klikom na dugme vraćamo se na prethodni zapis.

Zapis možemo da dodamo i u radni prostor (dugme Dodaj).

Kada završimo s povezivanjem, kliknemo dugme Zatvori. Dugmetom možemo bilo kada da prekinemo postupak.

3.1.31 Tipologija

Klikom na dugme Tipologija u zapisima iz COBIB-a možemo da verifikujemo tipologiju. Ako želimo da potvrdimo tipologiju, kliknemo dugme Zaključaj, a ako želimo da promenimo već potvrđenu tipologiju, kliknemo dugme Otključaj. Zapis možemo da dodamo i u radni prostor (dugme Dodaj).

3.1.32 Bibliografije

Bibliografije i spiskove predmetnih odrednica možemo da pripremamo i ispisujemo iz pretraživača (dugme Bibliografije). Ako želimo, pre toga u pretraživač možemo da upišemo zahtev za pretraživanje i pokrenemo pretraživanje po lokalnoj bazi podataka ili COBIB-u.

3.1.32.1 Priprema i ispis

Polazimo iz prozora Bibliografije, predmetne odrednice… u kojem prvo izaberemo vrstu ispisa koji želimo da pripremimo.

1. Kliknemo na dugme Pripremi ispis. Otvara se prozor Parametri ispisa.
   

   Ako smo u pretraživač već upisali zahtev za pretraživanje i izveli pretraživanje po lokalnoj bazi podataka ili COBIB-u, izabrana baza podataka i zahtev za pretraživanje programski su se preneli u prozor Parametri ispisa (važi samo za ispise iz grupa BIB001, BIB002, BIB051).

   
   

   Ako pretraživanje prethodno nismo izveli (ili smo izabrali vrstu ispisa koja nije BIB001, BIB002, BIB051), kod “Izvor” izaberemo odgovarajuću bazu podataka i odredimo vrednost parametra “komandno pretraživanje”, tako što upišemo zahtev za pretraživanje za izbor građe kod “Uredi upit”.

   1. Određujemo vrednosti i drugih parametara za ispis bibliografije.

   
   

   Kod “Format bibliografske jedinice” sa padajućeg spiska možemo da izaberemo i format koji smo definisali i nazvali sami, v. poglavlje Korisnički formati za bibliografije.

   
   

   Kod “E-pošta” upisana je elektronska adresa u zavisnosti od korisničkog imena.

   1. Kliknemo na dugme U redu.

   
   

   Ako je polje kod “E-pošta” prazno, bibliografija se otvara u internet pregledaču u zavisnosti od izabranog formata ispisa. Imamo mogućnost da sačuvamo datoteku na lokalni računar.

   
   

   Ako polje kod “E-pošta” nije prazno, datoteku ćemo kao prilog dobiti na elektronsku adresu.

Po istom postupku pripremamo ispise za bibliografije i spiskove predmetnih odrednica i u aplikaciji COBISS Lib, segment Ispisi, jezičak Bibliografije.

3.1.32.2 Pristup sačuvanim datotekama sa ispisima

Pripremljene bibliografije se čuvaju, tako da im možemo pristupiti i kasnije.

Polazimo iz prozora Bibliografije, predmetne odrednice… u kojem prvo izaberemo vrstu ispisa koji želimo da pripremimo.

1. Kliknemo na dugme Pretraži pripremljene ispise. Otvara se prozor BIBXXX.
2. Izaberemo odgovarajuću datoteku.
3. Kliknemo na dugme Otvori.
4. Po potrebi izabranoj datoteci možemo da promenimo naziv, pri čemu je oznaka izabrane definicije na početku naziva nepromenljiv podatak.
5. Izabranu datoteku možemo i da izbrišemo sa spiska sačuvanih ispisa. Možemo da označimo i izbrišemo više datoteka istovremeno.

3.1.33 Korisnički formati za bibliografije

U aplikaciji COBISS Lib u segmentu Ispisi možemo da definišemo formate sa različitim skupovima bibliografskih i drugih podataka koje možemo da koristimo u bibliografijama.

3.1.33.1 Priprema korisničkih formata

U aplikaciji COBISS Lib, segment Ispisi, izaberemo jezičak Bibliografije. Otvara se prozor Bibliografije, predm. odrednice… u kojem prvo izaberemo bilo koju grupu (npr. BIB001, DSC001…) i kliknemo na dugme Korisnički formati za bibliografije. Otvara se prozor Uređivanje korisničkih formata sa spiskom formata koje smo prethodno definisali. Na početku je spisak prazan.

3.1.33.1.1 Dodavanje i menjanje korisničkih formata

Spisak korisničkih formata možemo da dopunimo novim formatom ili da izmenimo već definisani format.

Polazimo iz prozora Uređivanje korisničkih formata.

1. Za dodavanje novog korisničkog formata kliknemo na dugme Dodaj. Otvara se prozor Dodaj korisnički format u kojem kod “Naziv korisničkog formata” upišemo naziv formata.

2. Za menjanje već definisanog formata koji smo označili na spisku kliknemo na dugme Uredi. Otvara se prozor Korisnički formati.

3. Odredimo elemente za korisnički format. Ako element želimo da dodamo u elemente za prikaz, označimo ga na spisku “Svi elementi” i kliknemo na dugme Dodaj. Elementi koji sadrže podelemente označeni su strelicom. Možemo da dodamo samostalne elemente ili podelemente.
   

   Ako element želimo da uklonimo sa spiska “Izabrani elementi”, označimo ga i kliknemo na dugme Ukloni.

   1. Kliknemo na dugme Sačuvaj, a onda još i na Zatvori.

   U prozoru Sačuvaj korisnički format potvrdimo naziv klikom na dugme U redu ili naziv izmenimo.

3.1.33.1.2 Brisanje korisničkih formata

Korisničke formate brišemo u prozoru Uređivanje korisničkih formata.

1. Na spisku “Korisnički formati” izaberemo format. Pritom se red na spisku oboji.
2. Kliknemo na dugme Izbriši. Program zahteva da potvrdimo brisanje formata.
3. Kliknemo na dugme U redu, a onda i na Zatvori.

3.1.34 Izvezi zapise

Pojedinačni zapis ili više zapisa sa spiska rezultata pretraživanja možemo da izvezemo u različite formate. Kada zapis ili više zapisa izaberemo i kliknemo na dugme Izvezi, otvara se prozor Izvoz zapisa u kojem sa padajućeg spiska izaberemo format (MARC21, MARCXML, Dublin Core, COMARCXML, COMARC, MODS ili MARC Text). Kliknemo na dugme Pripremi, a potom i dugme na kojem je ispisan broj zapisa za izvoz.

Rezultat izvoza je datoteka koja se podrazumevano najčešće sačuva u direktorijum Preuzimanja, odnosno Downloads na lokalnom disku i obično očuva naziv kao što je program ponudio. Od podešavanja internet pregledača zavisi da li lokacija za čuvanje datoteka može da se promeni ili da se upiše drugi naziv za preuzetu datoteku. V. i poglavlje Rad sa datotekama.

Datoteku u kojoj su sačuvani zapisi iz izvoza možemo da otvorimo i u internet pregledaču (ikona u gornjem desnom uglu internet pregledača). Datoteka može da bude tipa mrc (za zapise u MARC 21), xml (za zapise u MARCXML, Dublin Core, COMARCXML, MODS) ili txt (za zapise u COMARC, MARC Text).

3.1.35 Poveži lokalne zapise

Lokalni zapisi su zapisi koji su sačuvani samo u lokalnoj bazi podataka biblioteke, a u COBIB-u ne postoje. Prepoznajemo ih po reči “only” koja je upisana u potpolje 000e u sistemskom polju. U većini slučajeva nastali su konverzijom zapisa iz sistema koji je biblioteka koristila pre uključivanja u COBISS sistem.

Postupak povezivanja lokalnih zapisa omogućava brzo razrešenje ovih zapisa i obuhvata identifikaciju eventualnih duplikata nakon koje dolazi ili čuvanje lokalnog zapisa u COBIB-u ili preuzimanje duplikata s programskim prenosom podataka o fondu i programskim brisanjem dupliranog (lokalnog) zapisa.

Lokalni zapisi su označeni u radnom prostoru akronimom lokalne baze i COBISS-ID brojem iz kojeg dolazi reč [only].

Postupak

1. U lokalnoj bazi podataka potražimo lokalne zapise i označimo ih.
   

   Sve lokalne zapise možemo da potražimo tako što kod komandnog pretraživanja upišemo 000e = only.

   1. Kliknemo na dugme Poveži lokalne zapise.

   Za svaki označeni lokalni zapis odvojeno se izvodi postupak povezivanja prilikom kojeg se prvo proverava da li u COBIB-u već postoji zapis za isti bibliografski izvor. Otvara se pretraživač u kojem je kod komandnog pretraživanja programski upisan zahtev za pretraživanje dupliranih zapisa u bazi COBIB. Na vrhu prozora ispisani su redni broj zapisa sa prethodnog spiska rezultata i osnovni podaci o lokalnom zapisu (COBISS-ID, podaci iz polja 200 i 210acd) koji u tom trenutku povezujemo. Eventualni kandidati za duplirane zapise ispisuju se na spisku rezultata pretraživanja.

   1. Lokalni zapis možemo da pregledamo u COMARC formatu (dugme Prikaži lokalni zapis) ili da ga dodamo u radni prostor (dugme Dodaj lokalni zapis).

   2. Ako unapred definisani zahtev za pretraživanje ne ponudi rezultate, klikom na dugme Dodatno pretraživanje možemo da izvedemo drugo, malo šire unapred definisano pretraživanje dupliranih zapisa. Novim klikom na to dugme možemo da izmenimo programski upisani zahtev za pretraživanje još jednom, a zahtev za pretraživanje možemo po sopstvenom nahođenju da izmenimo i ručno.

   3. Ako u COBIB-u pronađemo zapise, možemo da ih označimo i upoređujemo sa lokalnim zapisom (dugme Uporedi). U upoređivaču možemo da se pomeramo po njima koristeći dugmad i .

   4. Ako utvrdimo da se odgovarajući zapis već nalazi u COBIB-u, preuzećemo ga u lokalnu bazu (dugme Upotrebi zapis iz COBIB-a u upoređivaču). Fond se tom prilikom programski prenosi iz lokalnog zapisa u upravo preuzeti zapis, a lokalni zapis se briše.

   5. Zapis iz COBIB-a možemo da dodamo u radni prostor (dugme Dodaj u upoređivaču).

   6. Ako ne postoje duplirani zapisi, lokalni zapis možemo da sačuvamo u COBIB (dugme Sačuvaj u COBIB u pretraživaču ili upoređivaču).

   7. Za povezivanje sledećeg lokalnog zapisa u pretraživaču dupliranih zapisa kliknemo na dugme i postupak ponovimo. Klikom na dugme vraćamo se na prethodni zapis.

   8. Kada završimo sa povezivanjem, kliknemo na dugme Zatvori. Ovim dugmetom možemo inače bilo kada prekinuti postupak.

3.1.36 Pošalji na proveru/Potvrdi zapis

Postupci redakcije predmetnog indeksa SGC omogućeni su samo redaktorima SGC (dugme Pošalji na proveru, odnosno dugme Potvrdi zapis).

3.1.37 Tehnike i principi pretraživanja

U nastavku su predstavljene neke tehnike i osnovni principi efikasnog pretraživanja.

3.1.37.1 Velika i mala slova

Zahtev za pretraživanje možemo da zapišemo samim velikim ili samim malim slovima ili čak i mešano, jer to ne utiče na rezultat pretraživanja.

3.1.37.2 Dijakritički znaci i posebna slova

Prilikom upisivanja zahteva za pretraživanje možemo da koristimo dijakritičke znake ili da ih izostavimo, jer to ne utiče na rezultat pretraživanja (izuzetak su pristupne tačke u bazi CONOR). Važno je da smo dosledni u upotrebi ili izostavljanju različitih vrsta znakova i da ih u pojedinačnom zahtevu za pretraživanje ne mešamo.

Kod unosa dijakritičkih i drugih znakova možemo da koristimo različite tabele znakova (npr. Character Map, BabelMap, Unicodia, Tabela COBISS znakova) i tastaturama na ekranu.

3.1.37.3 Pretraživanje rečima

Pretraživanje rečima znači da se pretraživanje izvodi po svakoj traženoj reči posebice. Kod načina pretraživanja rečima redosled navedenih reči nije važan.

Pretraživanje po rečima izvodimo u komandnom pretraživanju tako što upišemo tražene reči, a između njih možemo da ubacimo bilo koji znak interpunkcije (npr. zapetu, tačku sa zapetom) ili samo razmak. Program između reči automatski primenjuje logički operator AND i izabere samo one zapise koji sadrže sve navedene reči.

Kod izbornog pretraživanja reči pretražujemo tako što tražene reči upišemo u polje za pretraživanje kod Ključne reči. I u ovom slučaju automatski se primenjuje operator AND.

3.1.37.4 Frazno pretraživanje

Frazno pretraživanje znači da program pretražuje po sadržaju bibliografskog zapisa frazu, to jest tačno određeni redosled reči koje smo naveli u zahtevu za pretraživanje.

U komandnom pretraživanju po frazama pretražujemo tako što ispred tražene fraze upišemo prefiks za pretraživanje i znak jednakosti.

Ako koristimo izborno pretraživanje, uz izuzetak pretraživanja kod Ključne reči uvek se izvodi frazno pretraživanje.

3.1.37.5 Skraćivanje pojmova za pretraživanje

Pojmove za pretraživanje u polje za unos možemo da upišemo u potpunosti ili da ih skratimo. Za skraćivanje koristimo znak "*" i znak “%”.

Zvezdica zamenjuje proizvoljan niz znakova (može da zameni i nula znakova), a znak “%” zamenjuje tačno jedan znak (znak “%” može više puta da se ponovi u nizu). Oba znaka možemo da koristimo bilo gde: na početku, u sredini ili na kraju pojma za pretraživanje, a možemo ih koristiti i više puta.

Ako pretražujemo frazu koja sadrži zvezdicu (znak “*”), u zahtev za pretraživanje umesto zvezdice moramo da upišemo razmak i da zamenimo eventualne duple razmake jednim razmakom.

3.1.37.6 Upotreba navodnika u pojmu za pretraživanje

Ako u komandnom pretraživanju želimo da pretražimo pojam koji sadrži rezervisane znake “(”, “)”, “=”, “/”, “:” in “%” ili rezervisane reči and, or i not, pojam za pretraživanje moramo da napišemo u navodnicima.

3.1.37.7 Pretraživanje po ličnim imenima

U bibliografskim zapisima lična imena su u poljima za autorstvo i poljima za ime kao predmetnu odrednicu invertovana, što znači da je prezime na prvom mestu, a nakon toga dolazi jedno ili više imena. Zbog te strukture podataka ime moramo da unesemo u obliku “Prezime, Ime”. Budući da su kod nekih imena za jedinstvenu identifikaciju autora dodate identifikacione oznake, preporučuje se da zahtev za pretraživanje završimo znakom za skraćivanje “*” (npr. Prezime, Ime*).

3.1.37.8 Pretraživanje po naslovu (članovi)

Članovi koje poznaju strani jezici i koji su u zapisima okruženi znacima za sortiranje “ǂ”, kod pretraživanja možemo da izostavimo. Zahtev za pretraživanje (npr. naslov) možemo da upišemo u polje za pretraživanje bez člana a, the, die, l, le, la itd.

3.1.37.9 Pretraživanje po ISBN i ISMN

Prilikom pretraživanja po ISBN i ISMN brojevima crtice ne treba da se unose.

3.1.37.10 Pretraživanje po ključnim rečima

Pretraživanje po ključnim rečima znači da se pretraživanje po rečima izvodi po svim poljima i potpoljima bibliografskog zapisa koja su indeksirana kao osnovni indeks, v. poglavlje Indeksi za pretraživanje.

3.1.37.11 Pretraživanje po godini izdavanja

Kada želimo da potražimo dela koja su izdata u određenom vremenskom periodu, moramo da unesemo dve godine u hronološkom redosledu, a između njih da postavimo dve tačke.

3.1.37.12 Operatori za pretraživanje

Prilikom formiranja zahteva za pretraživanje pojmove za pretraživanje možemo da kombinujemo sa operatorima za pretraživanje. Njima određujemo u kakvim odnosima treba da budu podaci koje pretražujemo. U COBISS Cat koristimo:

• tri logička (Bulova) operatora
• jedan kontekstni operator

Logički operatori

Logičke operatore koristimo kod komandnog pretraživanja i zapisujemo ih na engleskom jeziku.

• AND – logičko I

Rezultati pretraživanja su zapisi koji sadrže prvi i drugi pojam za pretraživanje, odnosno sve pojmove za pretraživanje koje smo povezali operatorom AND.

• OR – logičko ILI

Rezultat pretraživanja su zapisi koji sadrže barem jedan navedeni pojam povezan operatorom OR.

• NOT – logička negacija

Rezultat pretraživanja su zapisi koji sadrže prvi pojam za pretraživanje, a ne sadrže pojam koji dolazi nakon operatora NOT.

Kontekstni operatori

Kontekstni operatori određuju relativnu blizinu između pojmova za pretraživanje. U aplikaciji COBISS Cat dostupan je samo operator blizine NEAR (N). Njime pretražujemo zapise u kojima se pojmovi za pretraživanje nalaze u proizvoljnom redosledu i između njih nema reči. Možemo da ga koristimo samo u komandnom pretraživanju i po potrebi možemo da ga kombinujemo sa sufiksima za pretraživanje. Ispred operatora N možemo da upišemo proizvoljni broj koji određuje maksimalni broj reči koje mogu da nastupe između oba pojma za pretraživanje.

• (N) – NEAR

Rezultat pretraživanja su zapisi u kojima operatorom povezani pojmovi za pretraživanje stoje zajedno u proizvoljnom redosledu.

• (nN) – nNEAR

Rezultat pretraživanja su zapisi u kojima između operatorom povezanih pojmova za pretraživanje stoji najviše n reči, a njihov redosled je proizvoljan.

3.1.37.13 Redosled izvođenja logičkih operatora

Kada koristimo logičke operatore, moramo da obratimo pažnju na redosled izvođenja operacija:

• zagrada
• kontekstni operator (N)
• NOT
• AND
• OR

3.1.37.14 Formiranje zahteva za pretraživanje kod komandnog pretraživanja

Pretraživanje po osnovnom indeksu

Prilikom pretraživanja po osnovnom indeksu pretražujemo po ključnim rečima, tj. po proizvoljnim rečima iz zapisa. U prozor za pretraživanje upišemo jednu ili više reči bez prefiksa za pretraživanje i po potrebi primenimo logičke ili kontekstne operatore. Ako operatore ne upišemo, prilikom unosa više reči automatski se uvažava logički operator AND.

Oblik zahteva za pretraživanje: [pojam za pretraživanje] [operator] [pojam za pretraživanje]…

Ako ovako formirane zahteve za pretraživanje iza kose crte¹ dodamo i sufikse za pretraživanje, pretraživanje dodatno ograničavamo.

Oblik zahteva za pretraživanje: [pojam za pretraživanje]/[sufiks] [operator] [pojam za pretraživanje]/[sufiks]…

¹ U COBISS sistemima u kojima se koriste dva pisma omogućeno je i pretraživanje samo po rečima na ćirilici. Kod ovakvog pretraživanja između sufiksa i pojma za pretraživanje upisujemo dve kose crte umesto jedne.

Pretraživanje po dodatnim indeksima

Dodatni indeksi su namenjeni u većini slučajeva fraznom pretraživanju po pojedinačnim sadržinskim sklopovima zapisa. Zahtev za pretraživanje sastavljamo tako što upišemo prefiks za pretraživanje, potom znak jednakosti² i pojam za pretraživanje: [prefiks za pretraživanje]=[pojam za pretraživanje]

ili u kombinaciji sa operatorima: [prefiks za pretraživanje]=[pojam za pretraživanje] [operator] [prefiks za pretraživanje]=[pojam za pretraživanje]…

² U COBISS sistemima u kojima se koriste dva pisma omogućeno je i pretraživanje samo po frazama na ćirilici. Kod ovakvog pretraživanja između prefiksa i pojma za pretraživanje upisujemo dva znaka jednakosti umesto jednog.

Pretraživanje po sadržaju proizvoljnih potpolja i indikatora vrednosti (skeniranje)

Zahtev za pretraživanje samo po određenom potpolju sastavljamo tako što upišemo oznaku polja i potpolja, potom znak jednakosti i pojam za pretraživanje: [oznaka polja i potpolja]=[pojam za pretraživanje]

ili u kombinaciji sa operatorima: [oznaka polja i potpolja]=[pojam za pretraživanje] [operator] [oznaka polja i potpolja]=[pojam za pretraživanje]…

Zahtev za pretraživanje po vrednosti indikatora sastavljamo tako što upišemo oznaku polja, skraćenicu »ind«, oznaku indikatora, potom znak jednakosti i vrednost indikatora: [oznaka polja]ind[oznaka indikatora]=[vrednost indikatora]

ili u kombinaciji sa operatorima: [oznaka polja]ind[oznaka indikatora]=[vrednost indikatora] [operator] [oznaka polja]ind[oznaka indikatora]=[vrednost indikatora]…

3.1.37.15 Ograničavanje kod komandnog pretraživanja

Pretraživanje može da se ograniči po:

• vrsti bibliografskog izvora
• pismu
• godini izdanja

Ograničavanje po vrsti bibliografskog izvora ili pismu

Kada želimo da ograničimo rezultat pretraživanja po vrsti izvora ili pismu, iza pojma za pretraživanje moramo da upišemo kosu crtu, a iza nje moramo da navedemo sufiks za ograničavanje.

Sufiksi za ograničavanje po vrsti bibliografskog izvora:

• /MON – monografske publikacije
  Rezultati pretraživanja ograničeni su na zapise za monografske publikacije (001c = “m”).
• /SER – serijske publikacije
  Rezultati pretraživanja ograničeni su na zapise za serijske publikacije (001c = “s”).
• /ART – članci i drugi sastavni delovi
  Rezultati pretraživanja ograničeni su na zapise za članke i druge sastavne delove (001c = “a”).
• /BMA – knjižna građa
  Rezultati pretraživanja ograničeni su na zapise za knjižnu građu (001b = “a” i 130a ne postoji).
• /NOMON
  U rezultatima pretraživanja nema zapisa za monografske publikacije.
• /NOSER
  U rezultatima pretraživanja nema zapisa za serijske publikacije.
• /NOART
  U rezultatima pretraživanja nema zapisa za članke i druge sastavne delove.
• /NBM
  U rezultatima pretraživanja nema zapisa za knjižnu građu.

Sufiksi za ograničavanje po pismu:

• /LAT
  Rezultati pretraživanja su samo zapisi za dokumente na latinici (100l = “ba”).
• /CIR
  Rezultati pretraživanja su samo zapisi za dokumente na ćirilici (100l = "c*" ili 100l = “oc”).

Rezultate pretraživanja možemo da ograničimo i kombinujući sufikse i odvajajući ih međusobno zapetom (razmak ne unosimo).

Ograničavanje po godini izdavanja

Po godini izdavanja pretraživanje ograničimo tako što iza pojma za pretraživanje napišemo kosu crtu i iza nje navedemo godinu ili period (između godina postavljamo dve tačke).

3.2 Radni prostor

Radni prostor predstavlja levi deo interfejsa za katalogizaciju u koji se učitavaju zapisi koje smo pretraživačem pronašli u različitim bazama podataka i zapisi koje kreiramo ili uređujemo.

Zapisi su u radnom prostoru označeni akronimom baze podataka, identifikacionim brojem zapisa i osnovnim podacima. Lokalne zapise koji se nalaze samo u lokalnim bazama podataka, a ne postoje u COBIB-u dodatno označava i reč [only]. Dok zapise ne sačuvamo, dodeljen im je automatski broj -1, -2…<-n>, a kada ih sačuvamo, dobijaju identifikacioni broj (COBISS.XX-ID ili CONOR.XX-ID itd.).

U radnom prostoru sivom bojom su obojeni zapisi označeni za brisanje (001a = “d”), zapisi označeni za razdruživanje (001a = “r”) i neverifikovani zapisi SGC.

Elementi radnog prostora su:

1. dugme koje prikazuje ili sakriva pretraživač

2. dugme za kreiranje novog zapisa (dostupno samo kada je editor aktivan)

3. dugme za brisanje zapisa (dostupno samo kada je editor aktivan)

4. dugme za priređivanje postojećeg zapisa u novi zapis (dostupno samo kada je editor aktivan)

5. dugme za sortiranje zapisa

6. dugme za dodatne opcije: prikaz zapisa u pregledaču, upoređivanje zapisa, izbor polja za prenos, proveravanje duplikata, prikaz zapisa u COBISS+, prikaz spiska biblioteka, preuzimanje, odnosno otkazivanje odgovornosti za zapis, slanje normativnih zapisa SGC na proveravanje i potvrđivanje (dostupno samo redaktorima SGC), prenos bibliografskih podataka u dCOBISS, uređivanje ograničenog skupa bibliografskih podataka

7. dugme za uklanjanje pojedinačnog zapisa ili svih zapisa iz radnog prostora

8. dugme za dodavanje zapisa u editor

9. dugme za preuzimanje zapisa sa Portala za izdavače (dostupno samo u NUK i kada je aktivan editor)

Kada zapis dodamo u editor, ikona na dugmetu oboji se narandžasto , odnosno crveno ako uređujemo samo ograničeni skup bibliografskih podataka. Možemo istovremeno da imamo više zapisa u uređivanju.

3.2.1 Nov zapis

Zapis kreiramo klikom na dugme . Otvara se prozor Nov zapis u kojem prvo izaberemo odgovarajuću bazu podataka i masku za unos. U editor se potom učitava zapis s praznim poljima i potpoljima s podrazumevanim vrednostima iz izabrane maske za unos. Ako smo prethodno već definisali šablon za nov zapis, možemo da ga izaberemo u istom prozoru, pri čemu se u editor učitava sadržaj iz šablona.

Ako kod Šablon označimo polje za potvrđivanje kod Pokaži sve, ispisuju se šabloni svih katalogizatora iz iste biblioteke. Ako je polje za potvrđivanje prazno, ispisuju se samo šabloni koje smo sami kreirali. Ispred naziva šablona programski se dodaju i korisnička imena katalogizatora koji su šablone kreirali (npr. MARTINAK: E-članak, VESNA: default).

3.2.2 Izbriši zapis

Zapis možemo da izbrišemo iz lokalne baze podataka i/ili iz COBIB-a (dugme ).

3.2.3 Priredi u novi zapis

Postojeći bibliografski ili normativni zapis možemo da priredimo u nov zapis. Zapis u radnom prostoru označimo i kliknemo na dugme . Kod bibliografskih zapisa otvara se prozor Izbor maske u kojem izaberemo odgovarajuću masku za unos. Zapis koji predstavlja kopiju izabranog zapisa učitava se u editor u kojem možemo da ga dopunimo ili promenimo na odgovarajući način.

3.2.4 Sortiraj zapise

Klikom na dugme možemo da sortiramo zapise u radnom prostoru, i to po vremenu dodavanja (redosledu po kojem smo ih dodavali u radni prostor), po abecedi (najpre po akronimu baze, a potom kod bibliografskih zapisa po naslovu, odnosno kod normativnih zapisa po pristupnoj tački) i po identifikacionom broju zapisa.

3.2.5 Prikaži

Zapis iz radnog prostora možemo da prikažemo u standardnom formatu ili COMARC formatu, a ako je zapis iz strane baze podataka, u MARC ili COMARC formatu (kliknemo na dugme i izaberemo opciju Prikaži). V. i poglavlje Prikaži koje je opisano kod pretraživača.

Kada se u pregledaču nalazi zapis koji je u postupku uređivanja (ikona za njega je olovka na početku sistemskog polja), naše dopune se vide. Stanje zapisa pre uređivanja proveravamo tako što označimo polje za potvrđivanje kod Izvorni zapis sa fondom. U COMARC formatu vide se i polja za fond, ako postoje.

Ako se u zapisu (npr. u potpolju 856u) nalaze internet linkovi, aktivni su i u prikazima.

Ako smo u korisničkim podešavanjima (dugme ) označili polje za potvrđivanje kod Pokaži polja za fond, u COMARC formatu se vide i polja 996/997 i 998, ali samo za zapise koji nisu u editoru.

3.2.6 Uporedi zapise

Zapise iz radnog prostora možemo međusobno da upoređujemo, tako što kliknemo na dugme i izaberemo opciju Uporedi. Otvara se prozor sa spiskom zapisa koji su na raspolaganju za upoređivanje sa izabranim zapisom. Na spisku se nalaze svi zapisi iz radnog prostora (i oni koji su u postupku uređivanja) i verzija izabranog zapisa iz lokalne baze podataka ili iz COBIB-a.

Zapis možemo da prikažemo na novom jezičku internet pregledača (dugme Otvori u novom jezičku) ili da ga dodamo i u radni prostor (dugme Dodaj).

3.2.7 Izbor polja za prenos u spremište, odnosno editor

Iz zapisa koji se nalazi u radnom prostoru možemo da kopiramo proizvoljno polje sa pripadajućim potpoljima (kliknemo na dugme i izaberemo opciju Izbor polja za prenos). U zapisu označimo jedno ili više polja i kliknemo na dugme Prenesi u spremište, ako želimo da se označena polja prenesu u spremište. Ako želimo da se označena polja dodaju u zapis koji se nalazi u editoru, kliknemo na dugme Prenesi u editor. Ako označimo polje za potvrđivanje kod Prekrij postojeća polja, označena polja prekrivaju sva postojeća polja sa istom oznakom kada se prenesu u zapis u editoru.

V. i poglavlje Dodaj izabrano (pot)polje iz spremišta.

3.2.8 Proveri duplikate

I za zapis koji je u editoru (novi ili postojeći zapis) možemo da proverimo da li je potencijalni duplikat nekog od zapisa u COBIB-u (kliknemo dugme i izaberemo opciju Proveri duplikate).

V. i poglavlje Proveri duplikate koje je opisano kod pretraživača.

3.2.9 Prikaži u COBISS+

Zapis iz radnog prostora možemo da otvorimo u COBISS+ (kliknemo na dugme i izaberemo opciju Prikaži u COBISS+).

3.2.10 Prikaži spisak biblioteka

Za bibliografski zapis iz radnog prostora možemo da proverimo u kojim se lokalnim bazama podataka nalazi (kliknemo na dugme i izaberemo opciju Prikaži spisak biblioteka). Otvara se prozor sa spiskom na kojem je ispisan akronim i naziv biblioteke, kao i adresa e-pošte osobe za kontakt za COBISS.

Za dalje obaveštavanje možemo da ispišemo spisak adresa za kontakt (dugme E-adrese) ili da prenesemo kompletan spisak biblioteka (dugme Prenesi). U prvom slučaju priprema se datoteka txt sa spiskom e-adresa, a u drugom datoteka csv koju možemo da otvorimo u Excelu (da se podaci ispišu u stupcima u meniju Data treba primeniti metodu Text to Columns). Obe datoteke se sačuvaju u direktorijumu Prenosi, odnosno Downloads na lokalnom disku, a možemo da je otvorimo i u internet pregledaču.

3.2.11 Preuzmi, odnosno otkaži odgovornost za zapis

Za određeni normativni zapis pojedinačna biblioteka može da preuzme odgovornost ili odgovornost koju je preuzela da otkaže.

Zapis u radnom prostoru označimo, potom kliknemo na dugme i izaberemo opciju Preuzmi/otkaži odgovornost za zapis. Dobijamo poruku da smo preuzeli odgovornost za zapis. Od tog trenutka dalje katalogizatori iz drugih biblioteka u zapis mogu da dodaju samo podatke o varijantnim pristupnim tačkama, ne mogu više da uređuju taj zapis, osim ako imaju privilegiju CAT_CONOR.

Na isti način možemo i da otkažemo odgovornost za zapis. Kada dobijemo poruku da je odgovornost za zapis otkazana, svi katalogizatori mogu ponovo da dopunjuju zapis.

3.2.12 Pošalji na proveru/Potvrdi zapis

Postupci redakcije predmetnog indeksa SGC omogućeni su samo redaktorima SGC (dugme i opcije Pošalji na proveru, odnosno Potvrdi zapis).

3.2.13 Prenesi u dCOBISS

Bibliografski zapis koji se nalazi u radnom prostoru možemo da prenesemo u repozitorijum dCOBISS (kliknemo na dugme i izaberemo opciju Prenesi u dCOBISS). Na novom jezičku internet pregledača otvara se izabrani zapis koji je prenet u repozitorijum.

3.2.14 Uredi ograničeni skup bibliografskih podataka

Katalogizatori u zapisu mogu da urede samo ograničeni skup bibliografskih podataka (potpolja 100e, 330az, 539a, 610az, 675bs, 992by, 9930 do 9939). Pre čuvanja izvodi se programsko proveravanje pravilnosti zapisa, međutim, zapis će se uprkos eventualnim greškama u drugim poljima sačuvati u lokalnoj bazi.

Zapis u radnom prostoru označimo, potom kliknemo na dugme i izaberemo opciju Uredi ograničeni skup bibliografskih podataka. Zapisi koji se tokom postupka uređivanja u ograničenom skupu podataka nalaze u radnom prostoru označeni su ikonom crvene olovke.

3.2.15 Ukloni zapise

Zapisi ostaju u radnom prostoru dok ih iz njega ne uklonimo. Možemo da uklonimo pojedinačni zapis ili sve zapise odjednom. Ako kliknemo na dugme na vrhu radnog prostora, možemo odjednom da uklonimo sve zapise pored kojih se nalazi dugme (zapisi su već sačuvani). Pritom nas program upozorava da zapisi koji još nisu sačuvani (pored kojih se nalazi dugme ), neće biti uklonjeni iz radnog prostora. Ovakve zapise možemo da uklonimo tek kada za svaki zapis pojedinačno potvrdimo da želimo da ga uklonimo iz radnog prostora. Eventualne promene koje smo prethodno uneli u zapis neće se pritom sačuvati.

3.2.16 Uredi zapis

Dugme koristimo kada zapis želimo da dopunimo ili preuzmemo u svoju lokalnu bazu.

Klikom na dugme zapis dodajemo u editor. Istovremeno se zapis prikazuje u prikazivaču zapisa. Pritom se ikona na dugmetu oboji narandžastom bojom , što znači da se zapis trenutno uređuje i da nije dostupan drugim katalogizatorima.

U radnom prostoru možemo da imamo više zapisa koje uređujemo (po njima se pomeramo klikom na dugme ). Sve dopune postojećeg zapisa koje još nismo sačuvali u bazu podataka svakog dana u 23:59 časova biće automatski izbrisane, a zapis će opet biti dostupan svim katalogizatorima (ikona na dugmetu iz narandžaste promeniće se u crnu boju). Svi novi zapisi koje još nismo sačuvali mogu da ostanu u radnom prostoru neograničeno dugo.

Prilikom preuzimanja zapisa iz strane baze podataka ikona na dugmetu neće se obojiti narandžastom bojom. U ovom slučaju u radni prostor dodaje se nov zapis iz izabrane baze koji je označen akronimom lokalne baze i identifikacionim brojem zapisa <-n>.

Ako u radnom prostoru izaberemo zapis iz lokalne baze podataka, u editor se učitava poslednja verzija zapisa iz COBIB-a. Ako je reč o uređivanju COBISS2 zapisa, program nas o tome obaveštava. Preporučuje se da prvo proverimo u čemu se zapis iz COBIB-a i lokalne baze podataka razlikuju (dugme Uporedi). Ako utvrdimo da u zapisu iz lokalne baze postoje polja koja želimo da prenesemo u zapis iz COBIB-a, možemo da izaberemo polja sa pripadajućim potpoljima i prenesemo ih u spremište, odnosno editor zapisa (dugme Izbor polja za prenos), v. i poglavlje Izbor polja za prenos u spremište, odnosno editor. Kada kliknemo na dugme U redu, možemo da počnemo s uređivanjem zapisa.

3.2.17 Preuzimanje zapisa sa Portala za izdavače

Preuzimanje zapisa sa Portala za izdavače omogućeno je u NUK-u (dugme ).

3.2.18 Prikaz zapisa

U prikazivaču možemo da pogledamo bilo koji zapis iz radnog prostora ili zapis koji je u editoru. Zapis zamenimo klikom na odgovarajuće mesto u radnom prostoru:

• pojedinačne zapise prikazujemo klikom levo od dugmeta
• izvorni zapis prikazujemo klikom levo od dugmeta ili dugmeta – u prikazivač se učitava zapis pre dopune
• zapis koji uređujemo ponovo pozivamo klikom na dugme ili dugme – u prikazivač se učitava zapis sa dopunama

3.2.19 Prikaz radnog prostora

Ako kliknemo na dugme , radni prostor će se sakriti, odnosno prikazati.

3.3 Editor zapisa

U editoru zapisa, koji je centralni deo interfejsa za katalogizaciju, uređujemo (tj. unosimo i menjamo) podatke u bibliografskim i normativnim zapisima.

Editor aktiviramo klikom na dugme u radnom prostoru.

Elementi editora:

1. akronim baze podataka i identifikacioni broj zapisa koji je otvoren u editoru (link vodi na zapis u COBISS+)

2. dugmad

   • za proveravanje zapisa

   • za čuvanje zapisa

   • za čuvanje šablona za nov zapis

   • za otkazivanje, odnosno pražnjenje editora

   • za dodavanje polja

   • za dodavanje (pot)polja iz spremišta

   • za promenu maske za unos

   • za prikaz/opoziv dugmadi za pomeranje polja/potpolja

   • za prikaz/opoziv dugmadi za dodavanje/brisanje potpolja

   • za opcije prilikom uređivanja sadržaja potpolja: unos znaka za sortiranje, unos LaTeX oznake, pretvaranje u velika slova, pretvaranje u mala slova, pretvaranje u latinicu, pretvaranje u srpsku/makedonsku ćirilicu, aktiviranje numeratora

3. Red za izbor grupe za unos podataka (kompletan zapis, glavni opis…)

4. dugmad sa oznakama polja/potpolja/indikatora

5. dugmad , za pomeranje polja/potpolja

6. dugmad , za dodavanje/brisanje polja/potpolja

7. polje za unos s otvorenim padajućim spiskom

8. pomerajuća ivica

Prilikom kreiranja zapisa u editoru se nalaze podrazumevana polja, potpolja i indikatori za izabranu masku za unos. Po poljima i potpoljima pomeramo se mišem ili tasterom <Tab>, tasterom <Enter> ili tasterima za pomeranje. Ako koristimo kombinaciju tastera <Shift> + <Tab>, pomeramo se korak unazad.

Polja su označena nizom od tri brojke, a potpolja slovom ili brojkom. Da je potpolje obavezno ukazuje narandžasti okvir oko oznake potpolja, a ponovljivost ukazuju tri tačke iznad oznake polja/potpolja. Kod nekih polja određene su i numeričke vrednosti indikatora koje stoje iza oznake polja.

Pri prikazivanju zapisa u editoru koriste se različite boje:

• plava za oznake i nazive polja, oznake potpolja i vrednosti indikatora
• žuto su obojena polja za unos bez sadržaja (u njima se svetlo sivom bojom nalazi naziv potpolja)
• belom bojom su popunjena polja za unos

Podatke unosimo ili menjamo u polju za unos kod pojedinačnog potpolja. Klikom na oznaku polja/potpolja skup polja, odnosno potpolja možemo da promenimo (dodamo, kopiramo, promenimo oznaku ili izbrišemo). Polja, odnosno potpolja imaju određeni redosled koji možemo delimično da promenimo (do te mere da se očuva rastući redosled broja polja). Poljima, odnosno potpoljima možemo da promenimo i određene karakteristike, npr. stepen obaveznosti, dužinu itd.

Ako želimo da se kod pojedinačnih potpolja vide šira polja za unos u kojima se i kod dužeg teksta vidi ceo sadržaj, u korisničkim podešavanjima (dugme ) moramo da označimo polje za potvrđivanje kod Širenje određenih polja za unos i ispis sadržaja u više redova.

Pretraživanje po različitim bazama možemo da izvedemo i tokom rada u editoru, tako što kliknemo na dugme u radnom prostoru, odnosno pritisnemo taster <F8>. Prelazak nazad na editor izvodimo klikom na dugme u radnom prostoru, odnosno pritiskom tastera <F8>.

U editoru možemo da uređujemo kompletan zapis koji prikazuje sva polja u izabranoj masci za unos, a možemo da uređujemo i samo pojedinačne grupe polja.

U bibliografskim zapisima polja formata COMARC/B raspoređena su u sledeće grupe:

• kompletan zapis - sva polja
• glavni opis – polja 2XX
• napomene – 3XX, 992
• autori – 7XX, 9XX
• naslovi – 200, 5XX
• identifikatori – 0XX (ali ne i 001)
• sadržinska obrada – 6XX, 96X
• kodirani podaci – 1XX
• relacije – 4XX, 856

U normativnim zapisima polja formata COMARC/A raspoređena su u sledeće grupe:

• kompletan zapis - sva polja
• pristupne tačke – 2XX, 4XX, 7XX
• srodne pristupne tačke – 5XX, 950
• napomene – 3XX
• napomene katalogizatora – 820, 830, 835, 836, 911, 915, 916, 991, 992
• identifikatori – 010, 017, 035
• kodirani podaci – 1XX
• izvori – 801, 810, 815, 856
• klasifikacije – 6XX

3.3.1 Unos podataka

Podatke unosimo ili menjamo u polju za unos koje stoji iza oznake potpolja. Podatke možemo da upišemo, izaberemo sa padajućeg spiska ili sa spiska pristupnih tačaka u normativnim bazama ili da ih izaberemo sa spiska rezultata kada pretražujemo u pretraživaču kod pojedinačnih potpolja.

U polja za unos možemo da ubacimo i znak za sortiranje NSB/NSE i oznaku LaTeX. Po potrebi uneti tekst u polju za unos možemo da promenimo u sama velika ili sama mala slova ili da tekstu promenimo pismo (latinicu u srpsku/makedonsku ćirilicu i suprotno).

Kodirane podatke možemo da unesemo na više načina:

• otvorimo padajući spisak i iz njega izaberemo kod (koristimo miš ili tastere za pomeranje <gore>, <dole>)
• kod ili njegovu vrednost upišemo u polje za unos; pritom program ispisuje spisak predloga u zavisnosti od početnog unosa (funkcija “autocomplete”)

Unos završavamo tako što kliknemo van polja za unos ili pritisnemo taster <Enter>, odnosno taster <Tab>. Tasterom <Enter> pomerimo se na sledeće polje za unos, a tasterom <Tab> na sledeću oznaku potpolja, odnosno polja. Ako pritisnemo taster <Tab> i razmaknicu, otvaramo pretraživač koji se nalazi uz polje za unos (npr. 011a, 4641, 60X3, 7XX3), a da pritom ne moramo da kliknemo da dugme .

U polju za unos pomoću programa za proveru pravopisa možemo da proverimo pravilnost unetog teksta. Ako smo u internet pregledaču (Podešavanja/Jezici) omogućili opciju proveravanja pravopisa tokom kucanja, prilikom unosa teksta u polje za unos pogrešno napisane reči biće podvučene crveno. U određenim internet pregledačima (npr. Firefox) u svakom polju za unos iz priručnog menija treba izabrati opciju Proveri pravopis da bi se pogrešne reči podvukle. U internet pregledačima Chrome i Microsoft Edge ovo nije neophodno. Ako želimo da proverimo slične reči koje su na raspolaganju u rečniku, desnim tasterom miša kliknemo na podvučenu reč i iz menija s predlozima izaberemo odgovarajuću reč. Reči koje su po našem mišljenju pravilne možemo da dodamo u lični rečnik tako što na takvu reč kliknemo desnim tasterom miša i izaberemo Dodaj u rečnik. V. i poglavlje Provera pravopisa.

Unos u polja pod normativnom kontrolom

Unos podataka u polja s uključenom normativnom kontrolom razlikuje se od unosa u druga polja. Podatke u ta polja možemo da prenesemo iz normativne baze podataka CONOR ili SGC.

U potpolje 3 kod polja 60X, odnosno 7XX upisujemo traženu pristupnu tačku i kliknemo dugme pored polja za unos.

Za povezivanje polja za autore (polja 7XX) s odgovarajućim normativnim zapisom iz CONOR baze služi prozor Pretraživanje po CONOR, a za povezivanje polja za predmetne oznake (polja 60X) s odgovarajućim normativnim zapisom iz baze SGC prozor Pretraživanje po SGC.

Elementi prozora su:

• red s naslovom
• levi deo prozora sa spiskom pristupnih tačaka koje odgovaraju zahtevu za pretraživanje
  Pretraživanje protiče po celoj normativnoj bazi podataka i ne samo po pristupnim tačkama iste vrste. Pristupne tačke koje su odgovarajuće vrste ispisane su crnom bojom, a pristupne tačke za entitete drugih vrsta ispisane su sivom bojom (npr. pri povezivanju polja 710 crno će se obojiti samo nazivi korporacija).
• gornji desni deo prozora u kojem je za izabranu pristupnu tačku prikazan kompletan zapis u formatu COMARC/A
• donji desni deo prozora u kojem su za izabranu pristupnu tačku prikazane relacije
  Ako postoje širi, uži ili srodni izrazi, klikom na pojedinačni izraz, izraz se prenosi u levi deo prozora, a njegov zapis u gornji desni deo prozora.
• polje za unos zahteva za pretraživanje
• dugmad
  • Pretraži – pokretanje pretraživanja nakon unosa zahteva za pretraživanje
  • Nazad – povratak na prethodni zahtev za pretraživanje
  • Dodaj – dodavanje izabranog normativnog zapisa u radni prostor
  • Izaberi – potvrđivanje izabrane pristupne tačke (identifikacioni broj normativnog zapisa prenosi se u potpolje 3)
  • Otkaži – otkazivanje pretraživanja i zatvaranje prozora
  • LC/NAF – prelazak u bazu podataka LC/NAF (nije dostupno u prozoru Pretraživanje po SGC)

Po spisku pristupnih tačaka pomeramo se mišem ili tasterima za pomeranje. Izabranu pristupnu tačku prenosimo u gornji desni deo prozora razmaknicom, a tasterom <Enter> potvrđujemo je i njen identifikacioni broj prenosimo u potpolje 3 (ekvivalent je dugme Izaberi).

Ako normativni zapis nismo našli u bazi CONOR, pretraživanje možemo da nastavimo u stranoj normativnoj bazi podataka LC/NAF. Kada kliknemo na dugme LC/NAF, otvara se pretraživač u koji se prenosi prethodno upisan zahtev za pretraživanje. Ako u bazi LC/NAF pronađemo odgovarajući zapis, možemo da ga dodamo u radni prostor i preuzmemo u bazu CONOR.

Specifičnosti prilikom unosa u polja formata COMARC/A

Podatak o izvoru (810)

Podatak o izvoru u kojem smo pronašli podatak o normativnoj ili varijantnoj pristupnoj tački u normativni zapis možemo da prenesemo iz zapisa u COBIB-u ili iz zapisa koji trenutno uređujemo.

U praznom potpolju 810a kliknemo na dugme pored polja za unos da se otvori pretraživač. Ako se u pretraživaču već vidi spisak zapisa, na njemu su oni bibliografski zapisi koje smo učitali u radni prostor, odnosno koje uređujemo ili kreiramo (pored njih se nalazi dugme ). Kada na spisku označimo i izaberemo bibliografski zapis, odgovarajući podaci se prenose u potpolje 810a. Spisak zapisa može da bude i prazan, tada u pretraživač unesemo željeni zahtev za pretraživanje i pokrenemo pretraživanje po zapisima u COBIB-u.

Specifičnosti prilikom unosa u polja formata COMARC/B

Polja za povezivanje kod kontinuiranih izvora (4XX)

Polja u bloku 4XX koja se koriste za prikaz odnosa između kontinuiranih izvora sadrže potpolja a – Stvarni/ključni naslov i x – ISSN u koja unosimo (ključni) naslov i/ili ISSN srodnog kontinuiranog izvora.

Potpolje a mora da bude upisano samo kada zapis za srodni kontinuirani izvor ne postoji u COBIB-u ili kada u postojećem zapisu ne postoji polje 530 – Ključni naslov. Potpolje a unosimo i kada nemamo ISSN.

Postupak

1. U odgovarajuće polje iz bloka 4XX u potpolje x unosimo ISSN srodnog kontinuiranog izvora i potvrdimo unos.
2. Ako zapis sa tim ISSN-om postoji u COBIB-u i sadrži polje 530, u polju iza dugmeta ispisuje se ključni naslov, što znači da potpolje a ne treba da se popunjava.
3. Ako zapis ne sadrži polje 530 ili ako zapis ne postoji, kliknemo na dugme za pretraživanje po bazi ISSN. Zahtev za pretraživanje ispisuje se automatski. Klikom na dugme Izaberi u potpolje a upisuje se ključni naslov iz izabranog rezultata iz baze ISSN.

3.3.2 Proveri zapis

Možemo da proverimo da li su u zapisu koji se nalazi u editoru programski utvrđene greške, odnosno nedostaci (dugme ). Greške koje program pronađe ispisuju se u donjem delu prikazivača. V. i poglavlje Prikazivač zapisa.

Prilikom učitavanja zapisa u editor eventualne greške se ispisuju automatski ako smo u korisničkim podešavanjima (dugme ) označili polje za potvrđivanje kod Ispis grešaka kod učitavanja zapisa u editor.

3.3.3 Sačuvaj zapis

Ako u zapisu nema grešaka tipa “F” – Fatal, program će sačuvati zapis u lokalnoj bazi podataka i/ili COBIB-u (dugme ). Pritom se editor isprazni, a na donjoj ivici interfejsa za katalogizaciju ispisuje se baza podataka u kojoj je zapis sačuvan.

Prilikom čuvanja zapisa program nas upozorava i na eventualne druge greške, odnosno neusklađenosti u zapisu.

3.3.4 Sačuvaj kao šablon

Kada zapis u koji smo uneli podatke želimo da sačuvamo kao šablon za nov bibliografski, odnosno normativni zapis i da ga koristimo više puta, kliknemo na dugme . Otvara se prozor Sačuvaj kao šablon u kojem odredimo naziv šablona. U istom prozoru šablon možemo i da izbrišemo.

Ako zapis sačuvamo kao šablon pod nazivom DEFAULT, podatke koje smo uneli možemo kasnije da koristimo kao podrazumevane. Pod istim nazivom DEFAULT možemo da kreiramo više šablona, ako su u različitim bazama podataka. V. i poglavlje Dodavanje podrazumevane vrednosti u potpolje.

3.3.5 Otkaži

Zapis u editoru možemo da napustimo, a da ga ne sačuvamo. Kada kliknemo na dugme , program nas upozorava da se zapis neće sačuvati. Pritom se editor i prikazivač isprazne, a zapis ostaje u radnom prostoru nepromenjen. Novi zapis će se izbrisati i iz radnog prostora.

3.3.6 Dodaj polje

U zapis možemo da dodamo polje kojeg nema u skupu polja izabrane maske ili polje koje želimo da ponovimo (dugme ). U prozor Polje upišemo oznaku polja ili je izaberemo sa padajućeg spiska kod “Oznaka polja”, a potom kliknemo na dugme Dodaj. Kod “Oznaka polja” možemo da upišemo i jednu ili više oznaka potpolja koja želimo da dodamo u pojedinačno polje (npr. 3270aaa).

Polje možemo da dodamo i tako što kliknemo na oznaku polja i potvrdimo programski upisanu oznaku polja ili upišemo, odnosno izaberemo drugu oznaku polja i kliknemo dugme Dodaj.

3.3.7 Dodaj izabrano (pot)polje iz spremišta

U zapis možemo da dodamo kopirana polja ili izbrisana polja i potpolja koja su sačuvana u spremištu polja.

Nakon klika na dugme , otvara se prozor sa spiskom polja i potpolja. U njemu su oznake kopiranih i izbrisanih polja zapisane naglašeno, a oznake polja, kada smo potpolja izbrisali, zapisane su običnim pismom. Na spisku izaberemo jedno ili više polja koja želimo da prenesemo u zapis i kliknemo dugme Zalepi. V. i poglavlje Izbor polja za prenos u spremište, odnosno editor koje je opisano kod radnog prostora.

3.3.8 Promeni masku za unos

Bibliografskom zapisu koji je učitan u editor možemo izuzetno da promenimo masku za unos (dugme ). Možemo da promenimo samo masku za unos M – monografske publikacije u N – neknjižna građa i suprotno.

3.3.9 Prikaži/sakrij dugmad za pomeranje polja/potpolja

Polja u zapisu uređena su uvek po rastućem redosledu oznaka polja, a njihov redosled možemo da promenimo samo ako imamo više ponavljanja pojedinačnog polja. Unutar pojedinačnog polja možemo da promenimo redosled potpolja.

Klikom na dugme u editor ispred oznake polja i potpolja dodaje se dugmad za pomeranje polja/potpolja nagore i nadole . Novi klik na dugme sakriva ovu dugmad.

3.3.10 Prikaži/sakrij dugmad za dodavanje/brisanje potpolja

U zapis kod pojedinačnog polja možemo da dodamo ponovljiva potpolja ili da ih izbrišemo.

Klikom na dugme u editoru iza polja za unos potpolja dodaje se dugmad za dodavanje i brisanje . Novi klik na dugme sakriva ovu dugmad.

3.3.11 Ubaci znak za sortiranje

U polje za unos kod pojedinačnog potpolja možemo da ubacimo znak za sortiranje (kliknemo na dugme i izaberemo opciju Ubaci znak za sortiranje). Znak “ǂ” ubacuje se na kraju teksta. Programski se ispred znaka “ǂ” ubacuje i razmak, osim u slučaju kada je polje za unos prazno.

3.3.12 Ubaci LaTeX oznaku

U polje za unos kod pojedinačnog potpolja možemo da ubacimo LaTeX oznaku (kliknemo na dugme i izaberemo opciju Ubaci LaTeX oznaku). Znak “▫” se ubacuje na kraju teksta. Programski se ispred znaka “▫” ubacuje i razmak, osim u slučaju kada je polje za unos prazno.

3.3.13 Pretvori slova

U polju za unos uneti tekst možemo da promenimo u sama velika slova ili sama mala slova. Za pretvaranje slova kliknemo na dugme i izaberemo opciju Pretvori u velika slova ili Pretvori u mala slova.

3.3.14 Pretvori pismo

U polju za unos možemo da promenimo pismo unetog teksta (iz latinice u ćirilicu i suprotno). Za pretvaranje pisma kliknemo na dugme i izaberemo opciju Pretvori u latinicu ili Pretvori u srpsku/makedonsku ćirilicu.

3.3.15 Numeratori

U bibliografskoj bazi podataka i normativnim bazama podataka za pojedinačna potpolja možemo da odredimo numeratore. Za određivanje i uređivanje numeratora potrebna nam je privilegija CAT_EDITTYPE.

U polje za unos kod pojedinačnog potpolja (npr. 020b, 021b) možemo da odredimo novi numerator ili da ubacimo broj iz već postojećeg numeratora.

3.3.15.1 Određivanje i uređivanje numeratora

U zavisnosti od zahteva podešavamo onoliko numeratora koliko nam je potrebno za određivanje pojedinačnih brojeva.

Novi numerator dodajemo tako što u polju za unos kod pojedinačnog potpolja (npr. 020b, 021b) kliknemo na dugme i izaberemo opciju Aktiviraj numerator. Otvara se prozor Numeratori u kojem kliknemo na dugme Uredi. Otvara se prozor Numeratori u katalogizaciji.

1. Kod “Vrsta zapisa” u zavisnosti od početnog potpolja programski je upisana vrsta zapisa (npr. Bibliografski zapis).
2. Kod “Izaberite” sa padajućeg spiska izaberemo opciju Dodaj novi numerator.
3. Kod “Naziv” upišemo naziv numeratora.
4. Kod “Potpolje” unosimo potpolje u kojem numerator može da se aktivira (npr. 020b, 021b itd.).
5. Kod “Sledeća vrednost” unesemo broj koji će se iz numeratora preneti u potpolje. Programski je upisana vrednost 1 koju možemo da promenimo.
6. Kod “Najviša vrednost” unosimo najviši broj koji numerator može da ima. Ako programski upisanu vrednost 0 ne promenimo, najviša vrednost neće biti određena.
7. Kod “Dužina” određujemo broj cifara koji broj ima uključujući i uvodne nule. Ako programski upisanu vrednost 0 ne promenimo, broj se u potpolje upisuje bez uvodnih nula. Najveći dozvoljeni broj cifara je 10.
8. Kod “Prefiks” možemo da upišemo tekst koji se upisuje u potpolje ispred broja. U polje za unos mogu da se upišu i oznake koje omogućavaju automatski upis tekućeg datuma u pojedinačno potpolje:
   • <LLLL> – godina (npr. 2024)
   • <LL> – godina (npr. 24. za 2024)
   • <MM> – mesec
   • <DD> – dan
9. Kod “Napomena” upisujemo tekst napomene.
10. Kod “Uslovi” unosimo uslove za izbor numeratora. Kliknemo na dugme Novi objekat gde kod “Potpolje” upišemo oznaku polja i potpolja (npr. 001c), a kod “Vrednost” upišemo vrednost iz šifrarnika za izabrano potpolje. Možemo da dodamo više uslova. Uslove možemo da uredimo (dugme Uredi) ili izbrišemo (dugme Izbriši).
11. Ako želimo da omogućimo numerator, označimo polje za potvrđivanje kod Aktivnost.
12. Podatke sačuvamo tako što kliknemo na dugme U redu.

Postojeći numerator možemo da izmenimo, odnosno dopunimo. U prozoru Numeratori prvo označimo odgovarajući numerator i kliknemo na dugme Uredi. Otvara se prozor Numeratori u katalogizaciji u kojem dopunimo podatke.

3.3.15.2 Unos pomoću numeratora

U polje za unos kod pojedinačnog potpolja (npr. 020b, 021b) možemo da ubacimo broj iz numeratora (kliknemo na dugme i izaberemo opciju Aktiviraj numerator). Otvara se prozor Numeratori u kojem izaberemo odgovarajući numerator (za isto potpolje možemo da definišemo više numeratora) i kliknemo na dugme Aktiviraj numerator. U polje za unos upisuje se broj iz numeratora.

3.3.16 Grupe za unos podataka

Klikom na pojedinačnu grupu polja za unos podataka u editoru se prikazuju samo određena polja. Ako izaberemo npr. “Glavni opis” kod bibliografskih zapisa, u editoru se prikazuju samo polja bloka 2XX. Ako izaberemo “Kompletan zapis”, u editoru se prikazuju sva polja koja su definisana za izabranu masku unosa.

3.3.17 Dugmad s oznakama polja/potpolja/indikatora

Polja označava niz od tri brojke, a potpolja slovo ili brojka. Za neka polja određene su i brojčane vrednosti indikatora.

Polja mogu da budu ponovljiva, a potpolja i obavezna. Da je potpolje obavezno ukazuje narandžasti okvir oko oznake potpolja, a ponovljivost ukazuju tri tačke iznad oznake polja/potpolja.

3.3.17.1 Dodavanje polja/potpolja

Polje dodajemo kada ne postoji u podrazumevanom skupu polja izabrane maske za unos ili kada želimo da ga ponovimo. Isto važi i za potpolje.

Za dodavanje polja možemo da kliknemo na oznaku proizvoljnog polja u zapisu. Otvara se prozor Polje u kojem se kod “Oznaka polja” ispisuje oznaka polja na koje smo kliknuli. Ako želimo da dodamo drugo polje, upisujemo željenu oznaku polja ili polje izaberemo sa padajućeg spiska i kliknemo na dugme Dodaj. Kod “Oznaka polja” možemo da upišemo i jednu ili više oznaka potpolja koja želimo da dodamo u pojedinačno polje (npr. 3270aaa).

Na isti način možemo da dodamo i potpolje. U prozoru Potpolje kod “Oznaka potpolja” možemo da upišemo i više oznaka potpolja koja želimo da dodamo (npr. aedefgz).

3.3.17.2 Kopiranje polja

Iz zapisa koji se nalazi u editoru možemo da kopiramo proizvoljno polje i pripadajuća polja sa sadržajem.

Kliknemo na oznaku polja koje želimo da kopiramo u spremište i u prozoru Polje kliknemo na dugme Kopiraj. Polje će se sačuvati u spremište polja.

3.3.17.3 Menjanje polja/potpolja

Kada sadržaj nekog polja želimo da koristimo u drugom polju, polju možemo da promenimo oznaku (npr. polje 700 želimo da koristimo kao polje 701).

Mišem kliknemo na oznaku polja koja se ispisuje u prozoru Polje kod “Oznaka polja”. Na tom mestu upišemo, odnosno sa padajućeg spiska izaberemo drugu odgovarajuću oznaku polja i kliknemo dugme Promeni.

Na isti način možemo da promenimo i oznaku potpolja.

3.3.17.4 Brisanje polja/potpolja

Iz zapisa možemo da izbrišemo polje tako što mišem kliknemo na oznaku polja. U prozoru Polje kliknemo na dugme Izbriši <oznaka polja>.

Na isti način možemo da izbrišemo i potpolje.

3.3.17.5 Dodavanje podrazumevane vrednosti u potpolje

U potpolje možemo da dodamo podrazumevanu vrednost koju smo prethodno sami definisali. Kliknemo na oznaku potpolja i u prozoru Potpolje kliknemo na dugme Podrazumevano. U potpolje se programski prenosi sadržaj istog potpolja iz šablona pod nazivom DEFAULT.

3.3.17.6 Menjanje karakteristika polja/potpolja

Neke karakteristike polja i potpolja na nivou biblioteke može da promeni osoba koja je odgovorna za katalogizaciju u biblioteci i koja ima privilegiju CAT_EDITTYPE. Da bi promene postale važeće, nije neophodno da se ponovo prijavimo u aplikaciju COBISS Cat, treba samo da osvežimo, odnosno ponovo učitamo stranicu (taster <F5>), odnosno zatvorimo i ponovo otvorimo zapis u kojem smo menjali karakteristike polja/potpolja.

Karakteristike polja, odnosno potpolja moramo da odredimo za svaku masku za unos odvojeno. Neke karakteristike se odnose na celo polje, a neke na pojedinačna potpolja.

Poljima možemo da promenimo sledeće karakteristike:

• broj ponavljanja polja u masci (ako je polje ponovljivo)
• podrazumevane vrednosti indikatora (ako su indikatori definisani)

1. Kliknemo na oznaku polja i u prozoru Polje kliknemo na dugme Karakteristike polja. Otvara se prozor Karakteristike polja.
2. Kod “Maska” izaberemo masku unosa.
3. Kod “Polje” izaberemo polje kojem ćemo odrediti karakteristike.
4. Kod “Broj polja” određujemo koliko puta izabrano polje u masci treba da se pojavi (ako je polje ponovljivo).
5. Podrazumevanu vrednost indikatora (ili oba indikatora) možemo po želji da promenimo, tako što na padajućem spisku izaberemo novu vrednost.
6. Podatke sačuvamo klikom na dugme Sačuvaj.
7. Ako lokalna podešavanja koja smo sami uneli želimo da izbrišemo i da vratimo podrazumevane karakteristike polja, kliknemo na dugme Podrazumevano.
8. Prozor zatvaramo klikom na dugme Zatvori.

Potpoljima možemo da promenimo sledeće karakteristike:

• stepen obaveznosti u zapisu
• obaveznu prisutnost u polju
• najveću dužinu unosa
• broj ponavljanja u masci unosa
• obavezni unos po šifrarniku
• izborni unos po šifrarniku
• pomoć kod unosa pomoću šifrarnika

1. Kliknemo na oznaku potpolja i u prozoru Potpolje kliknemo na dugme Karakteristike potpolja. Otvara se prozor Karakteristike potpolja.
2. Kod “Maska” izaberemo masku unosa.
3. Kod “Polje” izaberemo polje kojem potpolje pripada.
4. Kod “Potpolje” izaberemo potpolje kojem ćemo odrediti karakteristike.
5. Kod “Stepen obaveznosti u zapisu” vrednost stepena obaveznosti može da bude 0, 1 ili 7:
   - stepen 0 – potpolje nije u masci, ali može da se doda u masku;
   - stepen 1 – potpolje je u masci i obavezno je (ako je potpolje obavezno na nivou sistema, stepen ne može da se promeni);
   - stepen 7 – potpolje je u masci i nije obavezno.
   Najčešće menjamo stepen obaveznosti u zapisu kod potpolja koja želimo da uključimo ili isključimo iz maske unosa (npr. kod određenog potpolja menjamo stepen obaveznosti sa 0 na 7 i tako ga uključimo u masku unosa, a kod drugog potpolja stepen obaveznosti 7 menjamo na 0 i tako izdvajamo potpolje iz maske unosa).
6. Kod “Obavezno u polju” odredimo da li je izabrano potpolje kod “Potpolje” obavezno u izabranom polju kod “Polje”.
7. Kod “Dužina” odredimo maksimalnu dužinu unosa u izabranom potpolju, ako nije ograničena na nivou sistema. Ako je upisana dužina 0, to znači da dužina nije ograničena i da možemo da je promenimo.
8. Kod “Broj potpolja” odredimo koliko puta to potpolje treba da se pojavi u masci (ako je potpolje ponovljivo).
9. Kod “Šifrarnik” izaberemo unapred definisani šifrarnik koji treba da važi za izabrano potpolje. Dostupni su svi lokalni šifrarnici, kao i neki globalni (npr. globalni šifrarnik “Opšta oznaka građe” koji služi za brži unos u potpolje 200b).
10. Ako označimo polje za potvrđivanje kod Obavezni unos, unos u potpolje biće izvodljiv samo iz šifrarnika, a inače bismo u potpolje mogli da unesemo i proizvoljne podatke.
11. Ako označimo polje za potvrđivanje kod Pomoć prilikom unosa, unos u potpolje će se odvijati tako što ćemo ukucati ili izabrati kod iz šifrarnika, a u potpolje će se umesto koda upisati značenje koda.
12. Podatke sačuvamo klikom na dugme Sačuvaj.
13. Ako lokalna podešavanja koja smo sami uneli želimo da izbrišemo ili da vratimo podrazumevane karakteristike potpolja, kliknemo dugme Podrazumevano.
14. Prozor zatvaramo klikom na dugme Zatvori.

3.3.17.7 Menjanje vrednosti indikatora

Neka polja sadrže indikatore koji dodatno objašnjavaju sadržaj polja, odnos tog polja prema drugim poljima u zapisu ili određuju način obrade podataka u ispisima.

U polju mogu da budu definisana najviše dva indikatora kojima možemo da odredimo, odnosno promenimo vrednost, tako što kliknemo na oznaku indikatora i u prozoru izaberemo odgovarajuću vrednost.

3.3.18 Pomeri polje/potpolje

Za pomeranje polja ili potpolja gore kliknemo na dugme , a za pomeranje dole dugme .

3.3.19 Dodaj/izbriši polje/potpolje

Za dodavanje polja ili potpolja kliknemo na dugme , a za brisanje polja ili potpolja dugme . Prilikom dodavanja polja, polje (s praznim potpoljima) na kojem stojimo se duplira, a prilikom dodavanja potpolja dodaje se prazno potpolje s istom oznakom koju nosi potpolje na kojem stojimo.

3.3.20 Priručnici u elektronskom obliku

Tokom rada u aplikaciji COBISS Cat možemo da koristimo različite priručnike u elektronskom obliku (dugme ).

Prilikom uređivanja zapisa možemo da koristimo opise polja i potpolja iz priručnika COMARC/B i COMARC/A, kao i druge relevantne priručnike u zavisnosti od COBISS sistema (u sistemu COBISS.SI priručnike ZNAČKA i PREKAT, a u svim COBISS sistemima priručnik za ISSN Međunarodnog ISSN centra (ISSN Manual) i uputstva za rad u aplikaciji COBISS Cat).

Kao pomoć prilikom dodavanja znaka u polja za unos možemo da koristimo i Tabela COBISS znakova, v. i poglavlje Tabele znakova.

3.3.21 Korisnička podešavanja

Ono što katalogizator može da prilagodi svojim potrebama spada u korisnička podešavanja. To je:

• izgled interfejsa za katalogizaciju (možemo da promenimo položaj editora)

• pomeranje tasterom <Tab> po dugmadima , , ,

• ispis upozorenja prilikom otkazivanja uređivanja zapisa

• prikaz određenih polja za unos u raširenom obliku i ispis sadržaja u više redova

• prikaz polja za fond (polja 996/997, 998 vide se samo za sačuvane zapise u pregledaču i na novom jezičku internet pregledača)

• osvežavanje prikaza zapisa nakon čuvanja (promene koje smo dodali u zapis nisu više označene žutom bojom, sistemsko polje je odmah ažurirano)

• širenje stubaca u pretraživaču (širina može da bude ograničena ili proizvoljna)

• ispis eventualnih grešaka prilikom učitavanja zapisa u editor

Kliknemo na dugme koje se nalazi pored dugmeta za odjavu iz interfejsa i u prozoru Korisnička podešavanja označimo, odnosno ispraznimo polje za potvrđivanje kod podešavanja čiju vrednost želimo da promenimo. Da bi se promena primenila, moramo da kliknemo na dugme Sačuvaj i da osvežimo, odnosno ponovo učitamo stranicu (taster <F5>).

3.3.22 Veza sa COBISS Lib

Klikom na dugme bez dodatne prijave prelazimo u aplikaciju COBISS Lib u kojoj možemo da nastavimo sa dodavanjem polja 996/997 i drugim postupcima.

3.4 Prikazivač zapisa

Prikazivač zapisa je desni deo interfejsa za katalogizaciju u kojem se prikazuje zapis u editoru ili proizvoljni zapis iz radnog prostora. U prikazivaču se ne vide polja za fond.

Donji deo prikazivača namenjen je ispisu programskih upozorenja.

Kada se u prikazivaču nalazi zapis koji trenutno uređujemo (ikona je olovka na početku sistemskog polja), žutom bojom se označe svi podaci koje smo dodali ili izmenili. Podacima o autoru dodaju se i varijantni oblici imena iz normativne baze podataka (uvodi ih znak “<”). Kada zapis proverimo, odnosno sačuvamo, ovi varijantni oblici imena ispisuju se u bloku 90X.

Ako smo u korisničkim podešavanjima (dugme ) označili polje za potvrđivanje kod Osvežavanje prikaza nakon čuvanja zapisa, nakon čuvanja zapis u prikazivaču se odmah osveži, a promene koje smo dodali u zapis nisu više označene žutom bojom.

Crnom bojom ispisani su brojevi polja i sadržaj u potpoljima, plavom bojom ispisane su brojčane vrednosti indikatora, a narandžastom bojom oznake potpolja. Aktivni internet linkovi su ispisani plavom bojom.

U prikazivaču možemo da pogledamo bilo koji zapis iz radnog prostora ili zapis koji je u editoru. Zapis zamenimo klikom na odgovarajuće mesto u radnom prostoru:

• pojedinačne zapise prikazujemo klikom levo od dugmeta
• izvorni zapis prikazujemo klikom levo od dugmeta ili dugmeta – u prikazivač se učitava zapis pre dopune
• zapis koji uređujemo ponovo pozivamo klikom na dugme ili dugme – u prikazivač se učitava zapis sa dopunama

Iz zapisa u prikazivaču možemo da kopiramo tekst iz potpolja. Pritom koristimo opšte komande za kopiranje. Određeni tekst možemo da potražimo kombinacijom tastera <Ctrl> + <F>.

Prilikom proveravanja pravilnosti zapisa ili prilikom čuvanja zapisa koji se nalazi u editoru izvode se programske kontrole. Na greške, odnosno nedostatke program nas upozorava crvenom bojom donje ivice interfejsa za katalogizaciju i ispisuje ih u donjem delu prikazivača. Prvo se ispisuje oznaka polja i potpolja, a potom sledi opis greške, odnosno nedostatka. Klikom na oznaku polja i potpolja koja stoji ispred upozorenja, pomeramo se u polje koje zahteva ispravku ili dopunu.

Ako smo u korisničkim podešavanjima (dugme ) označili polje za potvrđivanje kod Ispis grešaka prilikom učitavanja zapisa u editor, ispisuju se eventualne greške odmah nakon učitavanja zapisa u editor.

Prilikom ispisa upozorenja koriste se različite boje:

• crvena za evidentne greške
  Upozorenja tipa “F” – Fatal pre nego što sačuvamo zapis, moramo obavezno da ispravimo: zapis ostaje u editoru.
• plava za neusklađenost
  Upozorenja tipa “W” – Warning ne zahtevaju ispravku pre nego što ih sačuvamo; zapis moramo ponovo da učitamo u editor da bismo otklonili neusklađenosti.
• crna za eventualne nedostatke
  Upozorenja tipa “I” – Info ne zahtevaju ispravku pre nego što sačuvamo zapis; zapis moramo ponovo da učitamo u editor da bismo otklonili eventualne nedostatke.

Ako zapis nema greške, donja ivica interfejsa za katalogizaciju obojiće se zelenom bojom.

4 Osnovni postupci u radu sa zapisima

Uprkos izmenjenom interfejsu za katalogizaciju, proces uzajamne katalogizacije ostaje isti. U radu sa zapisima možemo da koristimo priručnik COBISS3/Katalogizacija, pogl. 8.

Osnovni postupci su:

• pretraživanje zapisa po različitim bazama podataka

• kreiranje zapisa

  • od početka (dugme Nov zapis u pretraživaču ili dugme u radnom prostoru), ako prilikom pretraživanja utvrdimo da zapis ne postoji ni u lokalnoj bazi podataka ni u COBIB-u, a ne može da se preuzme ni iz jedne strane baze podataka

  • priređivanjem sličnog zapisa (dugme u radnom prostoru), ako prilikom pretraživanja utvrdimo da u lokalnoj bazi podataka, COBIB-u ili COBISS.net-u postoji zapis sličan onom koji želimo da kreiramo

  • šablonom za nov zapis (dugme u editoru zapisa), ako katalogiziramo veći broj bibliografskih izvora kod kojih je većina podataka ista

• dopunjavanje zapisa (dugme Uredi u pretraživaču ili dugme u radnom prostoru)

  • uređivanje zapisa koji postoji u lokalnoj bazi podataka i COBIB-u
  • uređivanje zapisa neposredno u COBIB-u
  • uređivanje lokalnih zapisa koji su nastali konverzijom, jer je biblioteka pre uključivanja u COBISS sistem koristila drugi sistem

• preuzimanje zapisa

  • iz baze COBIB i COBISS.net (dugme Uredi u pretraživaču ili dugme u radnom prostoru), ako prilikom pretraživanja utvrdimo da zapis ne postoji u lokalnoj bazi, a postoji u COBIB-u ili COBISS.net-u
  • iz stranih bibliografskih baza podataka: Katalog LC, WorldCat, LC/DNB/OXF, ISSN, odnosno strane normativne baze podataka LC/NAF (dugme u radnom prostoru), ako prilikom pretraživanja utvrdimo da zapis ne postoji ni u lokalnoj bazi podataka ni u COBIB-u, odnosno zapis za entitet ne postoji u bazi podataka CONOR, ali postoji u nekoj od stranih baza podataka

5 Spisak prečica (namenskih tastera) za izvođenje nekih postupaka

Prečice na tastaturi su tasteri ili kombinacije tastera; njihovim korišćenjem se postupci, koji se obično izvode mišem, ubrzavaju.

Prečice na tastaturi (eng. keyboard shortcuts) možemo da koristimo u različitim delovima korisničkog interfejsa aplikacije COBISS Cat.

Prečica (namenski taster)	Postupak
<AltGr> + <Ž>	unos oznake LaTeX (nakon potvrde unosa u potpolje)
<AltGr> + <+> + razmaknica	unos znaka za sortiranje (nakon potvrde unosa u potpolje)
<Ctrl> + <Alt> + <C>	proveravanje zapisa; ekvivalent dugmetu
<Ctrl> + <Alt> + <D>	dodavanje podrazumevane vrednosti u potpolje; ekvivalent dugmetu Podrazumevano
<Ctrl> + <Alt> + <S>	čuvanje zapisa; ekvivalent dugmetu
<Ctrl> + <Alt> + <+>	kreiranje zapisa; ekvivalent dugmetu
<Ctrl> + <Alt> + <Insert>	otvaranje spiska kopiranih/izbrisanih polja i potpolja; ekvivalent dugmetu
<Ctrl> + klik na red sa rezultatom	označavanje prvog zapisa u području rezultata pretraživača (pazimo da ne kliknemo na polje za potvrđivanje uz tekući broj)
<Ctrl> + <Shift> + klik na red s rezultatom	označavanje poslednjeg zapisa u području rezultata pretraživača
<F1>	otvaranje priručnika COMARC
<F8>	prebacivanje između pretraživača i editora; ekvivalent dugmetu

Opšte korisnih prečica je još više, npr. prečice operativnog sistema Windows i prečice u radu sa internet pregledačem.

6 Znaci, pravopis i druge opcije

Pri radu u COBISS Cat operativni sistem i internet pregledač nude nam nekoliko opcija za lakši unos znakova i za uključivanje proveravanja pravopisa.

6.1 Unos znakova pomoću tastature

Za pravilan unos podataka potrebna nam je standardna tastatura i odgovarajuće podešavanje tastature za pojedinačni jezik u Windows sistemu. Tako možemo da unosimo sva slova pojedinačnog jezika, druge znake sa tastature i znake koji nastaju kombinacijom znaka i osnovnog slova (npr. <AltGr> + <¨> + <A> daje Ä).

6.2 Mape znakova

Kod unosa znakova iz skupa UNICODE možemo da koristimo različite mape znakova.

Mapa znakova (Character Map) ugrađena je u sistem Windows i omogućava prikaz znakova koji su na raspolaganju za izabrano pismo.

U polje za pretraživanje u traci zadataka Windows sistema upišemo Mapa znakova (Character Map) i otvorimo je. Znaci su grupisani u zavisnosti od pisma. Podrazumevana vrednost je Arial, promenom pisma menja se i skup znakova. Ako označimo opciju Više opcija prikaza (Advanced view), možemo da pretražujemo i po nazivu znaka ako nam je poznat (npr. acute, caron itd.). Na spisku potražimo odgovarajući znak, izaberemo ga, kopiramo i zalepimo u polje za unos u pretraživaču ili u polje za unos kod pojedinačnog potpolja.

Možemo da koristimo i mapu znakova (BabelMap) koju preuzimamo sa interneta: https://www.babelstone.co.uk/Software/BabelMap.html. Dodata vrednost ove mape je u tome što u polje za unos možemo da upišemo i tekst, ne samo pojedinačna slova. Iz mape znakova u spremište možemo da kopiramo pojedinačne znake ili ceo tekst koji smo uneli u polje za unos kod Edit Buffer, a koji onda nalepimo u aplikaciju COBISS Cat.

Prilikom traženja slova po pojedinačnim jezicima možemo da koristimo aplikaciju Unicodia (https://www.majorgeeks.com/files/details/unicodia.html). Iz mape znakova u spremište možemo da kopiramo samo pojedinačne znake.

Dostupna je i tabela COBISS znakova sa slovima proširene latinice (dijakritike, apostrofi itd): https://www.cobiss.si/knjiznicarji/CopyCharacter.htm. Klikom na pojedinačni znak jednostavno ga kopiramo u spremište i potom ga pomoću tastera <CTRL> + <V> zalepimo ga u proizvoljno polje za unos.

Možemo da pripremimo i lokalnu kopiju tabele i u nju po želji da dodamo nove znake. Kodovi znaka zapisani su ili u decimalnom (osnova 10) ili u heksadecimalnom brojčanom sistemu (osnova 16), pri čemu se za heksadecimalne kodove koristi prefiks 0x. Tabelu znakova prvo prenesemo i sačuvamo je na lokalni disk. Potom je otvorimo izabranim programom za uređivanje tekstualnih datoteka (npr. Notepad, Notepad++, Visual Studio Code i sl) i unesemo odgovarajući kod željenog znaka. Kada završimo sa uređivanjem datoteku sačuvamo. Preporučuje se da je za brži pristup dodamo u obeležene (bookmarks) u internet pregledaču.

6.3 Dodavanje jezika i promena rasporeda tastature

Windows nudi mnogo jezičkih paketa koji omogućavaju prikaz korisničkog interfejsa na izabranom jeziku.

Možemo da zamenimo raspored znakova na tastaturi za drugi jezik, a da ne moramo da promenimo jezik korisničkog interfejsa. To je korisno kada povremeno unosimo tekst na drugom jeziku ili pismu.

U polje za pretraživanje Windows trake zadataka upišemo Postavke (Settings), izaberemo Vreme i jezik (Time & language), a onda Jezik (Language). Kod Željeni jezici (Preferred languages) kliknemo na Dodaj jezik (Add a language) i sa spiska izaberemo jezik. Kliknemo na Dalje (Next) i uklonimo kvačicu kod Instaliraj jezički paket (Install language pack), ako ćemo taj jezik koristiti samo za tastaturu. Nakon klika na dugme Instaliraj (Install), izabrani jezik se dodaje u traku zadataka.

6.4 Dodavanje tastature na ekranu

Kada tastaturu prilagodimo za strani jezik i ne poznajemo raspored znakova, možemo da koristimo tastaturu na ekranu. Windows nudi dve tastature na ekranu.

Prvu, koja je jednostavnija, uključujemo tako što u Windows traci zadataka desnim tasterom miša kliknemo na prazan prostor i iz menija izaberemo Pokaži dugme tastature na ekranu osetljivom na dodir (Show touch keyboard button). Dugme tastature na ekranu pojavljuje se na desnoj strani trake zadataka. Promenom jezika (<Windows> + <razmaknica>) menja se i jezik tastature.

Ako na tastaturi na ekranu levim tasterom miša pritisnemo i držimo određeno slovo, pored osnovnog slova prikazuju se i slova sa akutom, gravisom, cirkumfleksom itd.

Drugu, napredniju tastaturu uključujemo tako što u polje za pretraživanje u traci zadataka Windows upišemo Postavke (Settings), izaberemo Lakši pristup (Ease of access) i u levom delu prozora kliknemo Tastatura (Keyboard). U desnom delu prozora uključimo Koristi tastaturu na ekranu (Use the on-screen keyboard). I na ovoj tastaturi kombinacijom tastera <Windows> + <razmaknica> menjamo jezik. Ako nameravamo da je koristimo češće, ikonu tastature možemo da zakačimo u traku zadataka.

U internet pregledaču Chrome možemo da koristimo i tastaturu na ekranu koju omogućava Google alatke za unos teksta (https://www.google.com/intl/sl/inputtools/chrome/index.html). Prvo treba da instaliramo Dodatak Google alatke za unos teksta za Chrome (Google Imput Tools for Multi-languages: The Chrome Extensions). Prednost ovog načina je u tome što prilikom unosa možemo da kombinujemo fizičku tastaturu i tastaturu na ekranu, a pritom fizička tastatura dobija isti raspored tastera kao i tastatura na ekranu. Uputstva za instalaciju i upotrebu dostupna su na internetu, npr. https://www.youtube.com/watch?v=-rSGDSHvSXI.

Neka strana slova mogu da se upišu kombinacijom tastera na tastaturi. Na slikama je slovenačka tastatura sa rasporedom znakova, a u tabeli ispod slika navedene su prečice za znake koje uz ovu tastaturu možemo da iskucamo.

6.5 Provera pravopisa

Pravilnost unetog teksta u polju za unos pojedinačnog potpolja proverava se ako u internet pregledaču podesimo opciju proveravanja pravopisa tokom kucanja.

Podešavanja u izabranom internet pregledaču:

• CHROME: Podešavanja /Jezici/ kod Provera pravopisa uključimo Proverite da li ima pravopisnih grešaka kada unosite tekst na veb-stranicama, odnosno Settings/Languages/Spell check/Check for spelling errors when you type text on web pages

• EDGE: Postavke/Jezici/ kod Pomoć pri pisanju uključimo Omogući pomoć za proveru gramatike i pravopisa, odnosno Settings/Languages/Writing assistance/Enable grammar and spellcheck assistance

• FIREFOX: Podešavanja/Opšte/ kod Jezik potvrdimo opciju Proveravaj pravopis dok kucam, odnosno Settings/Language/Check your spelling as you type (da se pogrešno napisane reči podvuku, u svakom polju za unos pojedinačnih potpolja iz priručnog menija treba izabrati opciju Proveravaj pravopis, odnosno Check your spelling)

6.6 Automatsko prevođenje teksta

Za pravilan prikaz podataka u zapisima u internet pretraživaču treba onemogućiti opciju automatskog prevođenja teksta. Automatsko prevođenje (npr. sa engleskog ili francuskog) utiče na prikaz zapisa.

Podešavanja u izabranom internet pregledaču:

• CHROME: Podešavanja/Jezici/Google prevodilac/Automatski prevodi ove jezike – nije dodat nijedan jezik, odnosno Settings/Languages/Google Translate/Automatically translate these languages – No languages added

• FIREFOX: Podešavanja/Jezik i izgled/Prevodi/Upravljajte podešavanjima prevoda veb-stranica i jezike instalirane za prevođenje van mreže, odnosno Settings/Language and Appearance/Translations/Set your language and site translation preferences and manage languages installed for offline translation

• EDGE: Postavke/Jezici/Nudi prevod stranica koje nisu na jeziku na kojem čitam, odnosno Settings/Languages/Offer to translate pages that aren’t in a language I read

6.7 Rad sa datotekama

Rad sa datotekama u aplikaciji COBISS Cat zavisi od funkcionalnosti internet pregledača. Tako npr. u postupku izvoza podataka gde se prilikom prenosa kreira datoteka, podešavanjima u internet pregledaču možemo da odredimo lokaciju za čuvanje i naziv datoteke. Podrazumevana lokacija za čuvanje datoteka najčešće je direktorijum Downloads na lokalnom disku (npr. C:\Users\[ime korisnika]\Downloads).

Podešavanja u izabranom internet pregledaču:

• CHROME: Podešavanja/Preuzimanja/Pitaj gde treba sačuvati svaku datoteku pre preuzimanja, odnosno Settings/Downloads/Ask where to save each file before downloading

• FIREFOX: Podešavanja/Opšte/Preuzimanja/Uvek pitaj gde da se sačuvaju datoteke, odnosno Settings/Downloads/Always ask where to save files

• EDGE: Postavke/Preuzimanja/Pitaj šta treba da se radi pre svakog preuzimanja, odnosno Settings/Downloads/Ask me what to do with each download

Kada preuzimanje datoteke počne, u gornjem desnom uglu pored reda sa naslovom internet pregledača prikazuje se ikona za prenos (). Kada se prenos završi, kliknemo na ikonu i izaberemo odgovarajuću datoteku.

7 Indeksi za pretraživanje

U poglavlju se nalazi tabelarni prikaz indeksa za pretraživanje u bibliografskim bazama podataka, normativnim bazama podataka, bazama podataka CORES i ISSN. Indeksi za pretraživanje podeljeni su na osnovni indeks i dodatne indekse. Pretraživanje možemo da ograničimo, pri čemu koristimo određene sufikse (npr. za vrstu bibliografskog izvora, pismo itd.).

7.1 Bibliografske baze podataka

7.1.1 Osnovni indeks

U osnovni indeks indeksira se većina polja i potpolja. Kod kodiranih potpolja obično se indeksiraju i razrešenja iz šifrarnika.

Po kompletnom osnovnom indeksu možemo pretraživati bez navođenja sufiksa za pretraživanje. Za potpolja koja najbolje prikazuju sadržaj indeksiranog dokumenta i stoga se za pretraživanje obično najviše koriste kreirani su sufiksi za pretraživanje. Pomoću njih pretraživanje možemo da ograničimo samo na određena potpolja.

7.1.1.1 Bibliografski podaci

¹ Ako je uvodna fraza u potpolju 996h, odnosno 997h ista kao i “ISBN”, sadržaj potpolja se ne indeksira sa /TI in TI=, već se ISBN koji dolazi nakon ovog niza znakova indeksira sa BN=.

7.1.1.2 Podaci o sadržaju (predmetne odrednice, klasifikacija)

Zapisi s predmetnim odrednicama SGC mogu da se pronađu, čak i ako prilikom pretraživanja koristimo neizabrane izraze iz polja 4XX i 7XX u normativnim zapisima SGC koji, inače, ne postoje u bibliografskim zapisima.

² Sufiksom /GC ograničavamo se samo na ona polja 60X koja u potpolju 2 sadrže kod “SGC”.

7.1.2 Dodatni indeksi

Dodatne indekse čine pojmovi za pretraživanje iz onih polja zapisa koja nude dodatne informacije o bibliografskom izvoru. Prilikom pretraživanja po dodatnim indeksima moramo da navedemo dvoslovni prefiks koji označava polje i znak jednakosti. U dodatnim indeksima polja mogu da budu indeksirana rečima, frazno ili rečima i frazno.

7.1.2.1 Podaci o zapisu

³ Prilikom kreiranja novog zapisa indeksira se datum kreiranja zapisa, a prilikom preuzimanja zapisa iz COBIB-a ili iz mreže COBISS.net u lokalnu bazu podataka datum preuzimanja zapisa. Datum se indeksira u obliku ggggmmdd.
⁴ Datum se indeksira u obliku ggggmmdd.

7.1.2.2 Bibliografski podaci

⁵ Potpolja a, b, c, d i f pojedinačnog polja indeksiraju se kao jedna fraza u obliku “a, b d, c, f”. Stoga se preporučuje da prilikom pretraživanja sa AU= ili HE= izraz skratimo znakom “*”.
⁶ Potpolja u polju 620 indeksiraju se kao fraza, tako što se potpolju d dodaju potpolja a, b i c. Interpunkcija između potpolja je znak “/”.
⁷ Ako je kôd u potpolju 100b “b” ili “j”, indeksira se samo godina u 100c. Ako je kôd u 100b “f”, “g” ili “l”, indeksiraju se i sve godine u periodu koji određuje godina u 100c i godina u 100d. Ako je 100d = “9999”, indeksira se samo godina u 100c.
⁸ Prefiksom P2= indeksira se potpolje 100d, ako je u potpolje 100b upisan kod “b”.
⁹ Potpolja 531ab indeksiraju se kao jedna fraza u obliku “a b”. U vezi sa indeksiranjem, potpolja 996/997h v. nap. 1.
¹⁰ Potpolja 200ai u zapisima za serijske publikacije indeksiraju se kao jedna fraza u obliku “a. i”. Stoga se preporučuje da prilikom pretraživanja prefiksom SO= izraz za pretraživanje skratimo znakom "*".

7.1.2.3 Identifikacioni podaci

¹¹ Potpolja 830a i 992b indeksiraju se rečima, a potpolje 992x i sva potpolja u polju 993 frazno.
¹² Sadržaj se indeksira bez crtica. Ako se u potpolju 010a nalazi 10-cifreni broj (10 cifara bez crtica), programski se izračunava odgovarajući 13-cifreni broj i dodaje se u indeks. Ako je prvih pet znakova u potpolju 996h, odnosno 997h isto kao i “ISBN”, ISBN broj koji sledi nakon tih znakova indeksira se prefiksom BN=, a u suprotnom se potpolje 996h, odnosno 997h indeksira prefiksom /TI i TI=.
¹³ Prefiksom HI= pretražujemo zapise pod najvišim nivoom (podređeni zapisi), pri čemu iza HI= moramo da upišemo identifikacioni broj zapisa na najvišem nivou (nadređeni zapis).
¹⁴ Sadržaj potpolja 020a i 020b, koja su odvojena razmakom, indeksira se kao jedna fraza. Potpolje b dodatno je indeksirano i samostalno.
¹⁵ Potpolja 001e, 013az, 016az, 017az, 022a i 856g indeksiraju se frazno, potpolje 012a rečima, a 071a rečima i frazno. Sadržaj potpolja 013a i 013z indeksira se sa crticama i bez njih. Ako je u potpolju 013a ili 013z 10-cifreni broj (10 cifara bez crtica), programsko se izračunava odgovarajući 13-cifreni broj i dodaje se u indeks.

7.1.2.4 Podaci o sadržaju (predmetne odrednice, klasifikacija)

Zapisi s predmetnim odrednicama SGC mogu da se pronađu, čak i ako prilikom pretraživanja koristimo neizabrane izraze iz polja 4XX i 7XX u normativnim zapisima SGC koji, inače, ne postoje u bibliografskim zapisima.

¹⁶ Prefiksom DE= ne pretražujemo u samostalnom dodatnom indeksu, već u indeksima PN=, CS=, FN=, TS=, TN=, GN=, CH=, FS=, DX=, DY=, DW=, DZ=. Funkcija pregled pojmova je onemogućena.
¹⁷ Sadržaj potpolja 675a indeksira se kao jedna fraza, a takođe po potfrazama. Interpunkcijski znaci, koji razdvajaju potfraze, su razmak, dvotačka, plus i znak navoda. Isto važi za potpolje 675u.
¹⁸ Prefiksom GC= indeksiraju se samo ona polja 60X koja u potpolju 2 sadrže kod “SGC”. Potpolja pojedinačnog polja indeksiraju se kao jedna fraza i u redosledu u kojem se pojavljuju u bazi. Stoga se preporučuje da prilikom pretraživanja skratimo izraz za pretraživanje znakom "*“.
¹⁹ Prva reč iz potpolja 6862 i sadržaj potpolja 686a indeksiraju se kao jedna fraza, dodat je samo razmak. Ako potpolje 6862 nije uneto, indeksira se samo sadržaj potpolja 686a pred koji je dodat”—" i razmak.
²⁰ U vezi s indeksiranjem polja 600 i 960 v. nap. 5.

7.1.2.5 Kodirani podaci

²¹ Prefikse za pretraživanje AU=, AC=, FC= i AS=, umesto operatorom AND možemo povezivati i operatorom (W). Pritom, prefikse moramo pisati u unapred navedenom redosledu. Ako prefiks AC= ili FC= izostavimo, upotrebimo operator (2W). Rezultat takvog pretraživanja su samo zapisi u kojima su traženi podaci u istom polju 7XX.
      Primeri zahteva za pretraživanje:

      AU=Kos, Vinko* (W) AC=730
      Pretražujemo zapise u kojima je autor Vinko Kos naveden kao prevodilac.

      AU=Rozman, Ivan* (W) AC=991 (W) FC=3-2*
      Pretražujemo zapise u kojima je Ivan Rozman naveden kao mentor na jednom od fakulteta Univerziteta u Mariboru.

      AU=Rozman, Ivan* (2W) FC=3-2*
      Pretražujemo zapise u kojima je Ivan Rozman naveden kao autor na jednom od fakulteta Univerziteta u Mariboru.

      AC=991 (2W) AS=08067
      Pretražujemo zapise u kojima je istraživač sa šifrom 08067 naveden kao mentor.

Operator AND kod takvog pretraživanja često nije dovoljno precizan.
      Primer zahteva za pretraživanje:

      AU=Gradišnik, Branko* AND AC=730
      Našli bismo knjige čiji je autor Branko Gradišnik i knjige drugih autora koje je Gradišnik preveo.

²² Zahtevom za pretraživanje EA=1 ograničavamo pretraživanje na zapise za izvore koji imaju samo e-pristup (postoji potpolje 0172 s vrednošću “doi” ili postoji potpolje 856u s vrednošću drugog indikatora 0 – Elektronski izvor ili 1 – Elektronska verzija).
²³ FR= uključuje kod za vrstu zapisa (001b) i kodove koji određuju pojedinu vrstu neknjižne građe:
      – - Potpolje 115g (građa za video-projekcije, film – fizički oblik): ispred sadržaja potpolja dodati su kodovi “g” (kod za video-projekcije, filmsku i video-građu u 001b) i “a” (kod za film u 115a) ili “b” (kod za video-projekcije u 115a).
      Primeri zahteva za pretraživanje:

      FR=gac
      Pretraživanje filmova u kaseti.

      FR=ga*
      Pretraživanje filmova.

      – Potpolje 115k (video-snimak – fizički oblik): ispred sadržaja potpolja dodati su kodovi “g” (kod za video-projekcije, filmsku i video-građu u 001b) i “c” (kod za video-snimak u 115a).
      Primeri zahteva za pretraživanje:

      FR=gcc
      Pretraživanje video-snimaka na video-kaseti.

      FR=gc*
      Pretraživanje video-snimaka.

      – Potpolje 116a (grafika – posebna oznaka građe): ispred sadržaja potpolja dodat je kod “k” (kod za grafiku u 001b).
      Primer zahteva za pretraživanje:

      FR=ke
      Pretraživanje fotonegativa (kod “e”).

      – Potpolje 116g (grafika – oznaka namene): ispred sadržaja potpolja dodat je kod “k” (kod za grafiku u 001b).
      Primer zahteva za pretraživanje:

      FR=kae
      Pretraživanje razglednica (kod “ae”).

      – Potpolje 117a (trodimenzionalni proizvodi i predmeti – posebna oznaka građe): ispred sadržaja potpolja dodat je kod “r” (kod za trodimenzionalne proizvode i predmete u 001b).
      Primer zahteva za pretraživanje:

      FR=raq
      Pretraživanje igračaka (kod “aq”).

      – Potpolje 124b (kartografska građa – oblik kartografske jedinice): ispred sadržaja potpolja dodat je kod “e” (kod za štampanu kartografsku građu u 001b).
      Primer zahteva za pretraživanje:

      FR=ed
      Pretraživanje geografskih karata (kod “d”).

      – Potpolje 126a (audio-snimci – oblik): ispred sadržaja potpolja dodat je kod “i” (kod za nemuzičke audio-snimke u 001b) ili “j” (kod za muzičke audio-snimke u 001b).
      Primer zahteva za pretraživanje:

      FR=ja
      Pretraživanje muzičkih izvođenja na gramofonskim pločama (kod “a”).

      – Potpolje 128a (oblik kompozicije): ispred sadržaja potpolja dodat je kod iz potpolja 001b, i to “c” (štampane muzikalije), “d” (rukopisne muzikalije) ili “j” (muzički audio-snimci).
      Primeri zahteva za pretraživanje:

      FR=cmr
      Pretraživanje notnog zapisa za marš.

      FR=jmr
      Pretraživanje audio-zapisa za marš.

      – Potpolje 135a (elektronski izvori – tip): ispred sadržaja potpolja dodati su kod “l” (elektronski izvori) iz potpolja 001b i slovo “t” (tip).
      Primer zahteva za pretraživanje:

      FR=ltd
      Pretraživanje tekstualnih elektronskih izvora.

      – Potpolje 135b (elektronski izvori – fizički oblik): ispred sadržaja potpolja dodat je kod “l” (elektronski izvori) iz potpolja 001b.
      Primer zahteva za pretraživanje:

      FR=li
      Pretraživanje online elektronskih izvora.
²⁴ Sa RS= indeksira se potpolje 001a, ako je upisan kod “i”, “p”, “r” ili “d”.
      Primer zahteva za pretraživanje:

      RS=p
      Pretraživanje CIP zapisa.

I potpolje 998e (indikator nabavke) indeksira se sa RS=. Prefikse SI=, RS= i AM= možemo povezati sa operatorom (W). Pritom, prefiksi moraju biti u navedenom redosledu. Ako izostavimo prefiks RS=, upotrebimo operator (2W). Rezultat takvog pretraživanja biće samo oni zapisi u kojima se traženi podaci nalaze u istom polju 998. To je posebno značajno za ustanove koje izveštavaju za druge ustanove.
      Primeri zahteva za pretraživanje:

      RS=o
      Pretraživanje trenutno naručenih serijskih publikacija. Prilikom pretraživanja sigla nije značajna kod lokalnih baza podataka onih ustanova koje ne izveštavaju za druge ustanove.

      SI=50003 (W) RS=o (W) AM=a
      Pretraživanje trenutno naručenih serijskih publikacija čiji je način nabavke kupovina u Centralnoj medicinskoj knjižnici (CMK) sa siglom 50003. Komanda ima smisla samo u lokalnoj bazi podataka CMK.

      SI=50202 (W) RS=93
      Pretraživanje deziderata za 1993. godinu u ustanovi sa siglom 50202. Komanda je logična samo u lokalnoj bazi podataka ustanove koja izveštava za tu ustanovu.

      SI=50001 (2W) AM=a
      Pretraživanje serijskih publikacija čiji je način nabavke kupovina u NUK-u (sigla 50001).
²⁵ Sa RT= se indeksira potpolje 001b.
      Primer zahteva za pretraživanje:

      RT=c
      Pretraživanje štampanih muzikalija.

Sufiksom /BMA možemo ograničiti pretraživanje na zapise kod kojih je u potpolje 001b upisan kod “a” i potpolje 130a nije uneto.

Postoji i negacija prethodnog /NBM koja pretraživanje ograničava samo na neknjižnu građu.
      Primer zahteva za pretraživanje:

      AU=Cankar, Ivan/BMA*

7.1.3 Ograničavanje

Tabela prikazuje spisak sufiksa kojim možemo dodatno da ograničimo pretraživanje.

7.2 Normativna baza podataka CONOR

7.2.1 Osnovni indeks

Po kompletnom osnovnom indeksu možemo pretraživati bez navođenja sufiksa za pretraživanje.

Tabela prikazuje spisak sufiksa za ograničavanje pretraživanja po određenim poljima osnovnog indeksa.

7.2.2 Dodatni indeksi

U tabelama je spisak prefiksa koji omogućavaju pretraživanje po dodatnim indeksima.

7.2.2.1 Podaci o zapisu

7.2.2.2 Normativni podaci

¹ Potpolja pojedinačnog polja indeksiraju se kao jedna fraza. Stoga se preporučuje da prilikom pretraživanja prefiksima CB=, CH=, PH=, PN= ili VN= izraz za pretraživanje skraćujemo znakom "*". U indeksima CB=, CH=, PH= i PN= pristupne tačke su indeksirane sa svim upisanim dijakritičkim znacima.

7.2.2.3 Kodirani podaci

7.2.3 Ograničavanje

Tabela prikazuje spisak sufiksa kojim možemo dodatno da ograničimo pretraživanje.

7.3 Normativna baza podataka SGC

7.3.1 Osnovni indeks

Po kompletnom osnovnom indeksu možemo pretraživati bez navođenja sufiksa za pretraživanje.

Tabela prikazuje spisak sufiksa za ograničavanje pretraživanja po određenim poljima osnovnog indeksa.

¹ Sufiksima /AT, /CB, /ET, /FN, /FS, /GN, /PN, /SU, /TN, /UT ograničavamo se samo na polja 4XX koja ne sadrže potpolje 2.

² Sufiksom /SF ograničavamo se samo na polja 4XX koja sadrže potpolje 2.

7.3.2 Dodatni indeksi

U tabelama je spisak prefiksa koji omogućavaju pretraživanje po dodatnim indeksima.

7.3.2.1 Podaci o zapisu

7.3.2.2 Normativni podaci

³ Prefiksima AT=, CB=, ET=, FN=, FS=, GN=, PN=, SU=, TN=, UT= indeksiraju se samo polja 4XX koja ne sadrže potpolja 2. Potpolja pojedinačnog polja indeksiraju se kao jedna fraza i u redosledu u kojem se pojavljuju u bazi. Stoga se preporučuje da prilikom pretraživanja skratimo izraz za pretraživanje znakom "*". Pristupne tačke indeksirane su sa svim upisanim dijakritičkim znacima, a bez dijakritičkih znakova pretraživanje ne daje rezultate.

⁴ Potpolja pojedinačnog polja indeksiraju se kao jedna fraza i u istom redosledu u kojem nastupaju u bazi.

⁵ Prefiksom SF= indeksiraju se samo polja 4XX koja sadrže potpolje 2. Potpolja pojedinačnog polja indeksiraju se kao jedna fraza i u redosledu u kojem se pojavljuju u bazi. Izuzetak je potpolje 3 koje je indeksirano kao samostalna fraza.

7.3.2.3 Identifikacioni podaci

⁶ Prefiksom FA= indeksiraju se potpolja 3 onih polja 5XX koja u potpolju 5 sadrže kod “g”.

7.3.2.4 Kodirani podaci

7.3.3 Ograničavanje

Tabela prikazuje spisak sufiksa kojim možemo dodatno da ograničimo pretraživanje.

7.4 CORES

7.4.1 Osnovni indeks

Po kompletnom osnovnom indeksu možemo pretraživati bez navođenja sufiksa za pretraživanje.

Tabela prikazuje spisak sufiksa za ograničavanje pretraživanja po određenim poljima osnovnog indeksa.

7.4.2 Dodatni indeksi

U tabeli se nalazi spisak prefiksa koji omogućavaju pretraživanje po dodatnim indeksima.

7.5 ISSN

7.5.1 Dodatni indeksi

U tabeli se nalazi spisak prefiksa koji omogućavaju pretraživanje po dodatnim indeksima.

8 Programsko proveravanje zapisa

Prilikom čuvanja zapisa u bibliografske baze podataka i obe normativne baze podataka izvode se programske kontrole na osnovu kojih se prikazuju programske poruke.

Programske poruke upozoravaju na:

• neuvažavanje definisanih osnovnih karakteristika polja i potpolja
• nepravilnu kombinaciju više podataka u zapisu
• druge greške

Neke kontrole koje u bibliografskim zapisima upozoravaju na greške u poljima s normativnom kontrolom (70X) zahtevaju da se podaci urede u normativnim zapisima ili da se napravi veza sa odgovarajućim normativnim zapisom.

8.1 Bibliografske baze podataka

Legenda

• Status kontrole:
  – F (Fatal): u zapisu je greška i dok se ne ispravi, zapis ne možemo da sačuvamo
  – W (Warning): u zapisu je greška, ali zapis uprkos tome možemo da sačuvamo
  – I (Info): u zapisu je moguća greška, zapis možemo da sačuvamo
• Upozorenje: poruke za korisnika (po abecednom redosledu)
• Opis: uslovi za proveravanje

U izlomljenim zagradama negde su upisane oznake polja/potpolja/indikatora/ID broja koje se prilikom proveravanja zamene vrednošću iz zapisa. Tri upitnika (???) u upozorenju zamenjuje odgovarajući broj polja/potpolja/ID broja, a četiri upitnika (????) odgovarajući broj polja i oznaka potpolja.

8.2 Normativne baze podataka

Legenda

• Status kontrole:
  – F (Fatal): u zapisu je greška i dok se ne ispravi, zapis ne možemo da sačuvamo
  – W (Warning): u zapisu je greška, ali zapis uprkos tome možemo da sačuvamo
  – I (Info): u zapisu je moguća greška, zapis možemo da sačuvamo
• Baza za koju važi kontrola:
  – C: CONOR
  – S: SGC
• Upozorenje: poruke za korisnika (po abecednom redosledu)
• Opis: uslovi za proveravanje

U izlomljenim zagradama negde su upisane oznake polja/potpolja/indikatora/ID broja/pristupne tačke koje se prilikom proveravanja zamene vrednošću iz zapisa. Tri upitnika (???) u upozorenju zamenjuje odgovarajući broj polja/ID broja, a četiri upitnika (????) odgovarajući broj polja i oznaka potpolja.

8.3 CORES

Legenda

• Status kontrole:
  – F (Fatal): u zapisu je greška i dok se ne ispravi, zapis ne možemo da sačuvamo
  – W (Warning): u zapisu je greška, ali zapis uprkos tome možemo da sačuvamo
  – I (Info): u zapisu je moguća greška, zapis možemo da sačuvamo
• Upozorenje: poruke za korisnika (po abecednom redosledu)
• Opis: uslovi za proveravanje

U izlomljenim zagradama negde su upisane oznake polja/potpolja/indikatora koje se prilikom proveravanja zamenjuju vrednošću iz zapisa.

9 METADAT

Za neke vrste građe dostupni su podaci koji su upotrebljivi prilikom pripreme bibliografskih zapisa. Može biti reč o podacima izdavača, a može biti reč i o podacima iz nekih drugih izvora, na primer iz akademskih repozitorijuma.

Takvi podaci sakupljaju se u bazi podataka METADAT, a odande biblioteke mogu da ih preuzimaju u COBIB. Biblioteke koje bi te podatke želele da koriste u katalogizaciji za upis podataka u METADAT dogovaraju se s ponuđačem tih podataka i IZUM-om.

Ponuđači moraju da urede prenos svojih podataka u METADAT, a IZUM će se pobrinuti za konverziju u odgovarajući format. Sheme podataka iz različitih izvora međusobno se razlikuju, stoga za svakog ponuđača treba pripremiti drugu konverziju.

Podaci pojedinačnog ponuđača vide se samo za biblioteke koje katalogizuju građu ponuđača.

Za pristup bazi podataka METADAT potrebna nam je privilegija CAT_METADAT.

9.1 Pretraživač

Na spisku baza podataka za pretraživanje METADAT vide samo u bibliotekama koje su se dogovorile za upotrebu METADAT i samo katalogizatori sa privilegijom CAT_METADAT.

Pretraživanje METADAT zapisa malo se razlikuje od pretraživanja zapisa po drugim bazama podataka, a prilagođen je i pretraživač (izostavljena je većina dugmadi, izborni način pretraživanja, opcije sortiranja, upita itd.). Kada na padajućem spisku izaberemo METADAT bazu, odmah se prikazuje spisak zapisa iz te baze. Ako želimo da ograničimo prikazani spisak zapisa, npr. po reči iz naslova, godini itd, u polje za unos komandnog pretraživanja možemo da unesemo proizvoljan niz znakova iz zapisa. Znake za skraćivanje pritom ne smemo da koristimo.

Na spisku rezultata pretraživanja vide se podaci o zapisu u METADAT bazi podataka:

• kod “ID” ispisuje se redni broj zapisa u METADAT bazi podataka;
• kod “COBISS.XX-ID” ispisuje se broj COBISS.XX-ID ako je zapisu već dodeljen;
• kod “Ponuđač” ispisuje se izvor zapisa i datum kada je zapis bio upisan u METADAT bazu;
• kod “Status u COBISS” ispisuje se status o prenosu u COBISS. Kada se zapis upiše u METADAT, dobija status novo, a zapisi koji su u postupku prenosa u COBISS programskom opremom COBISS3/Katalogizacija dobijaju status u obradi ili u uređivanju;
• kod “Datum statusa u COBISS” naveden je datum poslednje promene statusa;
• kod “Kontakt podaci” ispisuje se e-adresa osobe za kontakt ako postoji;
• kod “Zapis preuzela biblioteka” upisan je akronim biblioteke koja je zapis preuzela, odnosno koja ga uređuje;
• kod “Naslov” ispisuju se podaci iz potpolja 200aceh.

Nakon izbora zapisa na spisku rezultata pretraživanja, zapis možemo da učitamo u radni prostor (dugme Dodaj), da ga dodamo u editor (dugme Uredi) ili da ga pregledamo (dugme Prikaži).

9.2 Radni prostor

Zapisi METADAT koji se nalaze u radnom prostoru označeni su akronimom METADAT i brojem METADAT-ID.

Ako u radnom prostoru označimo zapis METADAT, zapis možemo da pregledamo u formatu ISBD ili COMARC (dugme i Prikaži), da upoređujemo sa drugim zapisima (dugme i Uporedi ) ili da iz njega kopiramo polja koja su nam potrebna u drugom zapisu (dugme i Izbor polja za prenos). METADAT zapise možemo i da izbrišemo (dugme ).

Klikom na dugme preuzimamo zapis iz METADAT baze podataka, pri čemu se u radnom prostoru menja akronim METADAT u akronim lokalne baze, a METADAT-ID broj zamenjuje se identifikacionim brojem novog zapisa <-n>.

9.3 Editor zapisa

Dugmad koja su iznad editora zapisa funkcionišu za METADAT zapise isto kao i za zapise iz drugih baza podataka, s izuzetkom dugmeta za promenu maske. Zapisi iz baze METADAT podrazumevano se učitavaju u editor u masku N – neknjižna građa, izuzetak su zapisi za tekstualnu građu (001b = “a” ili 001b = “b”) koji se učitavaju u masku M. Ako kliknemo na dugme , možemo da promenimo masku u bilo koju drugu masku za unos i ne samo u masku M.

Kada zapis dopunimo i sačuvamo, upisuje se u lokalnu bazu podataka i COBIB, a u METADAT ga više ne vidimo.

9.4 Prikazivač

U prikazivaču možemo da pogledamo METADAT zapis iz radnog prostora ili zapis koji je preuzet iz METADAT baze i nalazi se u editoru. Kod preuzetih zapisa broj METADAT-ID je upisan u potpolje 000w u sistemskom polju.

10 Prikaz rezultata pretraživanja

Možemo da definišemo različite vrste prikaza u kojima ispisujemo rezultate pretraživanja u pretraživaču. Kada kliknemo na dugme , otvara se prozor Uređivanje prikaza rezultata pretraživanja sa spiskom prikaza koje smo prethodno definisali. Na početku je spisak prazan.

10.1 Dodavanje i menjanje prikaza rezultata pretraživanja

Spisak prikaza rezultata pretraživanja možemo da dopunimo novim prikazom ili da izmenimo već definisani prikaz.

Polazimo iz prozora Uređivanje prikaza rezultata pretraživanja.

1. Za dodavanje novog prikaza kliknemo na dugme Dodaj, a za izmenu već definisanog prikaza koji smo označili na spisku kliknemo dugme Uredi.
   Otvori se prozor Prikaz rezultata pretraživanja.

   

2. Kod “Naziv” upišemo ili izmenimo naziv prikaza.

3. Odredimo atribute prikaza.
   Ako atribut želimo da dodamo u atribute prikaza, označimo ga na spisku “Atributi” i kliknemo na dugme Dodaj.
   

   Ako atribut želimo da uklonimo sa spiska “Atributi za prikaz rezultata pretraživanja”, označimo ga i kliknemo na dugme Ukloni.

   1. Po potrebi uredimo redosled atributa prikaza. Atribut pomerimo red više ili niže, tako što ga označimo i kliknemo na dugme Gore ili Dole.

   Savet

   Ako želimo da definišemo dodatne atribute ili da izmenimo ili obrišemo dodatno definisane atribute, kliknemo na dugme Korisn. atributi.

4. Kliknemo na dugme U redu.

Spiskovi unapred definisanih atributa sa odgovarajućim poljima i potpoljima iz kojih mogu da se ispisuju podaci u prikazu rezultata pretraživanja u bibliografskim bazama podataka, normativnim bazama podataka i u bazi podataka CORES opisani su u poglavlju Atributi za prikaz rezultata pretraživanja.

10.2 Brisanje prikaza rezultata pretraživanja

Prikaze rezultata pretraživanja brišemo u prozoru Uređivanje prikaza rezultata pretraživanja.

1. Na spisku “Prikazi rezultata pretraživanja” izaberemo prikaz. Pritom se red na spisku oboji.
2. Kliknemo na dugme Izbriši. Program zahteva da potvrdimo brisanje.
3. Kliknemo na dugme Da, a onda i na Zatvori.

10.3 Prikaz rezultata pretraživanja i korisnički definisani atributi

Osim unapred definisanih atributa, za prikaz rezultata pretraživanja možemo da definišemo svoje atribute, tako što u prozoru Prikaz rezultata pretraživanja kliknemo na dugme Korisn. atributi. Otvara se prozor Korisnički atributi.

10.3.1 Dodavanje i menjanje korisnički definisanih atributa

Polazimo iz prozora Korisnički atributi. Na početku je spisak prazan. Za već definisane atribute ispisuju se sledeći podaci:

• kod “Naziv” – naziv korisnički definisanog atributa
• kod “Podaci za prikaz” – polja i potpolja pojedinačnog atributa

1. Za dodavanje novog korisničkog atributa kliknemo na dugme Dodaj, a za menjanje već definisanog korisničkog atributa koji smo označili na spisku kliknemo na dugme Uredi.
   Otvara se prozor Atribut za prikaz rezultata pretraživanja.

   

   “Spisak polja” uključuje polja koja smo već dodali u atribut. Na početku je spisak prazan. Neposredni unos u polje nije izvodljiv. Spisak možemo da ažuriramo. Ako na spisku označimo pojedinačni red, podaci se prenose u polja za unos kod “Polje”, “Znak interpunkcije”, “Potpolja” i “Definisan redosled potpolja”.
   Kod “Podaci za prikaz” ispisuje se kompletni korisnički definisani prikaz. Na početku je polje prazno.

2. Kod “Naziv” upišemo ili promenimo naziv atributa.

3. Kod “Polje” upišemo broj polja.

4. Kod “Znak interpunkcije” upišemo ono što želimo da dodamo u ispisu pre polja. Možemo da upišemo jedan ili više znakova. Podrazumevano je upisan znak " / ". V. i poglavlje Pravila za prikaz korisnički definisanih atributa.

5. Pored dugmeta Potpolja vidi se spisak već definisanih potpolja. Na početku je polje prazno. Kliknemo na dugme Potpolja.
   Otvara se prozor Polje ???, pri čemu znaci “???” zamenjuju broj polja koje uključujemo u prikaz.

   

   “Spisak potpolja” uključuje potpolja koja smo već dodali u polje. Na početku je spisak prazan. Neposredni unos u polje nije izvodljiv. Spisak možemo da ažuriramo. Ako na spisku označimo pojedinačni red, podaci se prenose u polja za unos kod “Potpolje”, “Znak interpunkcije” i “Kodovi”.

6. Kod “Potpolje” upišemo oznaku potpolja.

7. Kod “Znak interpunkcije” upišemo ono što želimo da dodamo u ispisu ispred potpolja. Možemo da upišemo jedan ili više znakova. Podrazumevano je upisan znak " ; ". V. i poglavlje Pravila za prikaz korisnički definisanih atributa.

8. Padajući spisak kod “Kodovi” koristimo samo kod kodiranih potpolja. Sa spiska izaberemo način prikaza kodiranog potpolja.

9. Kada na spisak dodamo sva polja za ispis, kliknemo na dugme U redu.
   Vratimo se u prozor Atribut za prikaz rezultata pretraživanja.

10. Ako potpolja želimo da ispišemo u istom redosledu kao što smo ih definisali kod atributa, polje za potvrđivanje “Definisan redosled potpolja”" mora da bude označeno.

11. Kada na spisak dodamo sva polja za ispis, kliknemo na dugme U redu.
    Vratimo se u prozor Korisnički atributi.

12. Za izlazak iz prozora kliknemo na dugme Izlaz.

10.3.1.1 Uređivanje spiska polja i potpolja

Postupak opisuje kako dodajemo, menjamo ili brišemo redove kod “Spiska polja” i prozoru Atribut za prikaz rezultata pretraživanja i redove kod “Spiska potpolja” u prozoru Polje ???.

1. Za dodavanje polja (potpolja) na spisak kliknemo na dugme Dodaj. Podaci kod “Polje”, “Znak interpunkcije”, “Potpolja” i “Definisan redosled potpolja” (“Potpolje”, “Znak interpunkcije” i “Kodovi”) dodaju se na poslednje mesto na spisku.
2. Za menjanje polja (potpolja) na spisku prvo izaberemo polje (potpolje), a onda kliknemo na dugme Zameni.
3. Po potrebi uredimo redosled polja (potpolja) na spisku. Polje (potpolje) pomerimo red više ili niže ako ga označimo i kliknemo na dugme Gore ili Dole.
4. Za brisanje polja (potpolja) na spisku prvo izaberemo polje (potpolje), a onda kliknemo na dugme Ukloni.

10.3.1.2 Pravila za prikaz korisnički definisanih atributa

Na “Spisak polja” u prozoru Atribut za prikaz rezultata pretraživanja prenose se podaci iz polja za unos kod “Polje”, “Znak interpunkcije”, “Potpolja” i podatak iz polja za potvrđivanje “Definisan redosled potpolja”. Pojedinačni red ima oblik:

• Znak interpunkcije + “<@” + Polje + “>” + Potpolja
  

  Znak “@” znači da smo označili polje za potvrđivanje “Definisan redosled potpolja”. Ako polje za potvrđivanje nije označeno, znak “@” ne ispisuje se u redu ispred oznake polja.

Kod “Potpolja” u jednom redu upisani su svi elementi spiska potpolja iz prozora Polje ???. Pojedinačni element sastavljaju podaci koji se prenose iz polja za unos kod “Potpolje”, “Znak interpunkcije” i “Kodovi”.

Oblik pojedinačnog reda zavisi od izabrane vrednosti na padajućem spisku kod “Kodovi”:

• Znak interpunkcije + “<” + Potpolje + “>”, kada je izabrana vrednost kod
• Znak interpunkcije + “<&” + Potpolje + “>”, kada je izabrana vrednost značenje koda
• Znak interpunkcije + “<%” + Potpolje + “>”, kada je izabrana vrednost kod i značenje koda

Za ispis podataka važe sledeća pravila:

• Definisani znaci interpunkcije ispisuju se ispred polja ili potpolja.
• Ako je definisani znak otvorena zagrada, iza polja ili potpolja programski se dodaje zatvorena zagrada (važi za oble, uglaste ili vitičaste zagrade).
• Ispred prvog polja na prikazu nema znaka interpunkcije bez obzira na unet znak za polje. Znak koji odredimo za polje pojavljuje se samo kod ponavljanja polja.
• Ispred prvog potpolja u polju nema znaka interpunkcije bez obzira na unet znak za potpolje. Znak koji odredimo za potpolje pojavljuje se samo kod ponavljanja potpolja.
• Ako je označeno polje za potvrđivanje “Definisan redosled potpolja”, uvažava se redosled potpolja kao što smo ga definisali u atributu, inače se potpolja ispisuju u istom redosledu kao što su u zapisu.
• Padajući spisak kod “Kodovi” utiče na ispis kodiranih podataka. Moguće vrednosti su:
  • kod – ispisuje se sadržaj potpolja
  • značenje koda – ispisuje se vrednost iz šifrarnika
  • kod i značenje koda – ispisuje se sadržaj potpolja, a iza crte vrednost iz šifrarnika

10.3.2 Brisanje korisnički definisanih atributa

Korisnički definisane atribute brišemo u prozoru Korisnički atributi.

1. Na spisku korisnički definisanih atributa klikom biramo atribut. Pritom se red na spisku oboji.
2. Kliknemo na dugme Ukloni. Atribut se briše sa spiska.

10.4 Atributi za prikaz rezultata pretraživanja

U poglavlju se nalazi spisak atributa sa odgovarajućim poljima i potpoljima iz kojih mogu da se ispisuju podaci u prikazu rezultata pretraživanja u bibliografskim bazama podataka, normativnim bazama podataka i bazi CORES.

10.4.1 Bibliografske baze podataka

10.4.2 Normativna baza podataka CONOR

10.4.3 Normativna baza podataka SGC

10.4.4 CORES

11 Saveti za rad u COBISS Cat

Funkcionalnost	Saveti
Podešavanje veličine prikaza u interfejsu	Veličinu prikaza uređujemo opcijom Povećaj, odnosno Zoom u internet pregledaču.
Sakrivanje radnog prostora	Radni prostor možemo da sakrijemo, odnosno ponovo prikažemo klikom na dugme .
Veza sa COBISS Lib	Klikom na dugme izvodi se automatska prijava u aplikaciju COBISS Lib u kojoj možemo da nastavimo sa postupcima u fondu, ispisima itd. Zapis koji smo sačuvali u lokalnu bazu možemo naći u prozoru Istorija (dugme ).
Upotreba provere pravopisa	Da bismo u polju za unos mogli da proverimo pravilnost unetog teksta, u internet pregledaču moramo da omogućimo upotrebu provere pravopisa.
Izvoz zapisa	Prilikom izvoza zapisa u različite formate kreiraju se datoteke. Ako prilikom prenosa datoteke želimo da izaberemo lokaciju i da odredimo naziv datoteke, to moramo da omogućimo u internet pregledaču.
Otvaranje zapisa u novom prozoru internet pregledača	Ako zapis na novom jezičku internet pregledača povučemo iz prozora internet pregledača, otvara se u novom prozoru.
Pomeranje polja/potpolja	Mišem se postavimo na polje/potpolje koje želimo da pomerimo i levim tasterom miša povučemo ga na novu lokaciju u zapisu (“drag & drop”).
Unos znakova iz skupa UNICODE	Prilikom unosa UNICODE znakova možemo da koristimo različite mape znakova (npr. Character Map, BabelMap, Unicodia, Tabela COBISS znakova) i tastaturama na ekranu.
Pristup istoriji spremišta	Tasterima <Windows> + <V> otvaramo istoriju spremišta (“clipboard history”) gde možemo da izaberemo jedan od poslednjih 25 izrezanih ili kopiranih tekstova/elemenata i da ih nalepimo u proizvoljna polja za unos aplikacije COBISS Cat.